Како до дијалога власти и опозиције

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог наводи за РТС да друштву недостаје култура дијалога и компромиса, а да је то срж владавине права.

Додаје да дијалог мора некад почети и сматра како Србија има потенцијал за боље друштво.

"Дијалог је основни алат демократије, не можете без дијалога и без културе компромиса да градите било шта у друштву", оцењује Чомићева.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог наводи да је циљ тог министарства да унапреди политички дијалог и ниво људских права, како би Србију за годину дана Европска комисија боље оценила.

"Пет година заредом ми имамо негативне оцене које се тичу владавиине права, који се тичу културе људских права, примена препорука Савета Европе и Комитета УН које се тичу људских права и дијалога о темама о друштву", истиче Чомићева.

Истиче да владавина права долази са променом понашања.

"Сви људи на јавним пословима који су из буџета плаћени да граде владавину права треба да своје понашање прилагоде ономе што пише за шта су надлежни. Промена понашања подразумева и добровољни одустанак од презира према дијалогу", оцењује Чомићева.

Председник ДСС-а: Опозиција има вољу за дијалогом

Милош Јовановић, председник ДСС-а је гостујући у емисији Упитник навео да опозиција има вољу за дијалогом, али да постоје разлике око формата дијалога.

"Ми смо увек били за дијалог, шта је алтернатива ако не причамо заједно - опет ћемо се јурити по улицама као што се дешавало пре не тако много времена. Мени је јако важно да и власт призна да је дијалог потребан", наводи председник ДСС-а.

Како каже, опозиција је свесна да постоје заједнички интереси и истиче да она тражи поштовање закона о јавном информисању.

Кључне теме дијалога - медији и избори

Милан Јовановић, професор на Факултету политичких наука наводи за РТС да је дијалог власти и опозиције из 2019. пропао јер није постојала спремност обе стране да заиста разговарају.

"Ја мислим да је опозиција већ тада донела чврсту одлуку да не изађе на изборе и онда је дошла на разговор иако је имала експертски урађен документ са понудом узми или остави. Страна власти је отворила четири поља за разговор и хтела је да иде таксативно, тачку по тачку. Време је потрошено на то да ли треба прихватити тај захтев опозиције у целини, што власт није хтела, власт је хтела да се разговара по деловима то опозиција није хтела. Значајан део партија из опозиције већ другог дана рекао ми напуштамо округли сто и разговор је спласнуо", објашњава професор Јовановић.

Додаје да га је изненадила атмосфера у медијима о прошлогодишњем дијалогу.

"Створена је једна атмосфера да је нормално да да политичари не разговарају, а то је катастрофа. Демократија не може да функционише ако нема алтернативног мишљења за грађане и ако нема рава на критику власти. Власт мора да буде спремна да чује и разуме критику", наводи професор Јовановић. 

Оцењује да је сада обе стране стартно сада у горој позицији.

"Мислим да промишљеније треба припремити дијалог власти и опозиције, и ја не бих чекао март", истиче проф Јовановић.

Наводи да су две кључне теме дијалога - медији и избори. 

Додаје да не види јединство у опозицији, и како каже, у њој постоји лидерски анимозитет.

"Сада су странке слабије организоване него 90-тих", оцењује професор Јовановић.