Седамдесет хиљада захтева за враћање узурпиране имовине на КиМ

Колико су велики проблеми које имају Срби због имовине, која им се на различите начине одузима на Косову и Метохији, показују власници земље који се годинама боре да врате у посед све оно што им је отето. Због свега што им је на превару одузето, кажу да на Косову и Метохији не важе закони.

"Суд је донео задњу одлуку да ја немам право ни да улазим ту, ни да користим, ништа. И они су поставили ограду. Да не могу да улазим док је привремена мера на снази. Петнаест година имам муку, овде закон не важи", каже Милош Живковић из Косова Поља.

Породица Ђорђевић из Приштине открила је да су им 2005. године узурпирали плац у Чаглавици. На тој атрактивној локацији, Албанац је подигао зграду. Од тада траје борба у доказивању власништва.

"Отишли смо у катастар у Приштину да узмемо лист за моју парцелу. Међутим, на поседовном листу је писало да парцела да гласи на Абдурахмана Грабција", наводи Миланка Ђорђевић из Приштине.

Адвокати који заступају оштећене Србе морају да доказују ко је прави власник и да се годинама боре пред косовским судовима.

"Проблем је да се и самим клијентима објасни из ког разлога се одуговлачи са радом на предмету. Многи од њих су исцрпљени у сваком смислу, углавном су то старији људи који су напустили Косово и Метохију још 1999. године, који живе по Србији углавном по неким колективним центрима или приватно", истиче адвокат Јована Филиповић. 

Отежано право на повратак 

Угрожавањем права приватне својине Србима се трајно отежава повратак, што указује на то да је реч о планском задатку, кажу стручњаци.

"Могу да кажем да је ово један правни уникум, феномен у 21. веку. Наиме овде постоји систем угрожавања права својине који је масован и организован од 1999. године", наводи проф.вдр Душко Челић, са Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

"Мора да се формира независна техничка Агенција која ће прво утврдити шта се дешава на терену, шта је уписано на терену катастрима, упоредити то са катастарском евиденцијом са КиМ која се налази у Крушевцу. Једина катастарска евиденција која је постајала на том подручју. Упоредити шта се у међувремену дешавало, јер имамо велики број фалсификованих уговора о купопродаји", каже Игор Поповић, помоћник директора Канцелрије за КиМ. 

"Фалсификати уз претње и насиље главни су механизми за отимање непокретности од Срба. У питању је имовина чија се тржишна вредност може изразити у милионима евра."

Више о овој теми у емисији "Право на сутра", сутра у 17.30 на Другом програму РТС-а.