Реаговања из Београда и Приштине и ћутање Тачија – шта после предлога оптужница

Пред пету годину мандата, Специјализовано тужилаштво у Хагу прекинуло је тишину. Тишину не прекида Хашим Тачи, од сазнања да је први на листи могућих оптуженика. За сада једина реакција – постављање грба ОВК на његовом Фејсбук профилу.

Мук, али и чињеницу да га је информација затекла у авиону за Вашинтон, за приштинског адвоката Тома Гашија значи само једно: "Ја мислим да Хашим Тачи није ни знао да постоји могућност дизања те оптужнице у овом тренутку"

А, тренутак се чекао још од 2010. године – од извештаја Дика Мартија и касније истраге којом је руководио Клинт Вилијамсон.

Прикупљени докази основ су за оснивање суда који је део косовског правосуђа, али са седиштем у Хагу и искључиво међународним особљем.

"Ја мислим да након подизања ове оптужнице, да би Тачи морао да поднесе оставку пошто није нормално да он и даље буде председник Косова са подигнутом оптужницом за ратне злочине. Ја мислим да неће нико из међунардоне заједнице да преговара с њим, да се састаје са њим службено пошто је та оптужница подигнута", каже Том Гаши.

Закон којим су основана Специјализована већа и тужилаштво 2015. усвојила је косовска Скупштина, чији су посланици касније покушали и да га пониште. Да је сличних намера било и на другим местима наговештава изјава новинара Батона Хаџијуа, који се сматра Тачијевим неформалним портпаролом. 

Баш у време када је написан предлог оптужнице, крајем априла, изјавио је да би споразум Београда и Приштине требало да садржи ставку: укидање Специјалног суда.

"Мислим да је специјализовано тужилаштво ставило тачку на покушај Тачија и Весељија да истргују по принципу – ми нећемо да гонимо под знацима навода српске злочинце, не можете ни ви наше – терористе из ОВК, и Тачи и Весељи нестају из оптужница, прекида се цела прича. Међутим Србија неће да тргује са злочинима, они морају да буду процесуирани", рекао је председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун. 

У Београду има и оних који мисле да је предлог оптужнице итекако у вези са преговорима у којима посредује ЕУ. Као и то да иде на руку њене водеће чланице – Немачке.

"Мислим да је ово њихова пирова победа, хтели су да минирају врло користан и за сада успешан процес једне америчке администрације која први пут после дужег времена се у српској јавности се види као рационална у сагледавању проблема", рекла је Јелена Милић, директорка Центра за евроатланске студије. 

Специјалозована већа у року од шест месеци треба да одлуче о потврђивању оптужнице. Уколико се то догоди, кажу правници, истог момента требало би да се изда налог за хапшење оптужених, међу којима су Тачи и Кадри Весељи.