Шерпе, бакље и кампања од спрата до спрата

Још од првог случаја оболелог од коронавируса, од увођења ванредног стања и карантина, са тераса широм Србије почели су аплаузи лекарима и медицинским радницима. И они трају све до данас, сваке вечери од 20 сати. Међутим, последњих неколико дана, са балкона, након аплауза лекарима, долазе и другачији звуци. У 20.05 почиње звиждање, прављење буке и лупање у шерпе.

"Ја генерално не лупам, нисам чак лупао ни у оно време 90-их, ја сам избегавао те масовне догађаје и учешће у масовним активностима", каже социолог и професор Филозофског факултета Владимир Вулетић.

"Ја лупам", каже помоћник главног уредника НИН-а Весна Малишић. "Лупам зато што као грађанин мислим да поруке које смо добијали за ових месец и по дана нису биле јасне, прецизне, биле су много контрадикторне и лупам због солидарности са грађанима који су незадовољни мерама пре свега власти, не Kризног штаба и лекара никако."

На исто питање, да ли лупате у 20.05, извршни директор ЦЕСИД-а Бојан Kлачар одговара: "Не лупам, није то нешто што је блиско позицији на којој се налазим, а ни сам одабир борбе против власти не чини ми се, у овом моменту, корисним, а ни претерано занимљивим. Шерпа и оваква врста политичког активизма је облик најлагодније борбе против режима јер од вас захтева да отворите фиоку и направите три корака, можете то да изведете и тако да чак ни комшије не знају ко све заиста лупа у шерпу", наводи Бојан Kлачар.

Лупање у шерпе и буку покренула је иницијатива "Не давимо Београд". Ова организација затражила је од грађана да на тај начин искажу протест, због, како тврде, растућег утицаја председника државе Александра Вучића у условима пандемије. Акција је названа "Дигни глас: Буком против диктатуре".

Сам Вучић на све то у емисији Око рекао је: "Ја сам, као што знате, политички ветеран, ја сам на шерпе и лонце одавно свико, немам тај проблем, само ме једна ствар ту боли, а то је што су лекари изгубили, јер ови почињу већ у 20.02, јер им је важније да мени звижде. Тај аплауз је био намењен медицинским радницима, а политички лидери који су то организовали показали су да их никад јединство није занимало." За председника Србије то је углавном политички протест.

Заменица главног и одговорног уредника НИН-а Весна Малишић верује да је протест друштвени. "Незадовољство грађана је велико, и управо због тих непрецизних захтева власти, и чини ми се због инструментализације власти корона карантином. То је код многих људи створило осећање да се, с једне стране, људи затварају неразумно, дакле изласцима у четири ујутру, нарочито што су отваране теретане и фризерски салони, а онда најављено 84-часовно затварање грађана."

Социолог Владимир Вулетић истиче да је протест на тераси несумњиво покушај да се оно што је био протест који је трајао дуго сада оживи. "Мени то изгледа и као покушај да се оживе опозиционе политичке активности које су згасле током овог периода, и покушај да се на неки начин охрабре они који подржавају опозицију, да се сабију редови и да то буде наставак политичке борбе", наводи Вулетић.

"Један део људи јесте ту због политичког активизма, али сам потпуно сигуран да се овде ради о једном броју људи који су лично незадовољни чињеницом да се неколико недеља налазе у некој самоизолацији, и који тиме изражавају свој бунт можда не директно политички", сматра Бојан Kлачар.

Бакље подршке СНС-у

Од среде у 20.30 часова, на терасама, али и на крововима, одржава се и нешто што би се могло назвати подршком власти. Симпатизери владајуће партије палили су бакље у знак подршке СНС-у. На снимцима на друштвеним мрежама види се и посланик напредњака Владимир Ђукановић. На неким снимцима чуле су се и увреде на рачун Драгана Ђиласа. Затим су са оближњих тераса одговарали већ познатим увредама на рачун Александра Вучића. И тако је од синоћ почео прави балконски рат.

"Тешко је сада рећи да ли је већина ова или она јер је функција буке управо да створи утисак да нас је више него што нас је заправо, то је још једна од функција подизања буке, међутим, то можете само негде на концертима да процените ко прави већу буку, али кад је реч о политичком животу, већина се утврђује на изборима", истиче Владимир Вулетић.

Новинарка Весна Малишић сматра да протест и контрапротест показују како изгледа "кад имате спонтане изласке грађана на терасе који лупају у шерпе са својим кутлачама и кад имате оне протесте које организује власт".

"Они имају целу логистику, од озвучења, политичких порука које желе да постигну, од бакљада и изласка на кровове зграда у време кад други морају да буду затворени, то је још једна лоша порука. Мислим да је власт имала шансу да разуме зашто грађани лупају, изабрала је логику контрамитинга, то није добро", наводи Весна Малишић.

Шерпа као политички реквизит у Србији није се користила скоро 25 година. Последњи пут, коалиција Заједно уз шерпе се бунила због крађе на локалним изборима 1996. Неки шерпе никад нису волели и то никад нису крили. Други су у њих ударали, али оне су за њих постале симбол изневерених нада после 5. октобра. За треће шерпе су подсећање на време герилске политичке борбе и нешто што буди наду да би поново могло да дође до победе.

"Чини се да се овде покушава једна успешна метода из једног периода наше политичке историје да се пренесе у други период, заборавља се како су то говорили стари филозофи: да се у исту реку не може два пута ући. Превиђа се да је пуно тога другачије данас у односу на деведесете и превиђа се да су они људи који су тад лупали у шерпе били млађи људи. Политички активизам је тад био, модерним речником речено, фенси и ин позиција за оне који су покушавали да се пробију у јавном животу. Данас су ипак носиоци овог шерповања људи у средњим годинама, питање је колико је њихов реалан домет оног тренутка кад ће се моћи изаћи изван тераса", каже Бојан Kлачар.

Шерпе и бука, некад и сад 

Може ли лупање у шерпе у 20.05 нешто да каже о политичкој ситуацији у Србији данас? Опозиција је задовољна бројем људи који лупа на терасама. А власт је задовољна истраживањима јавног мњења по којима стоји веома добро.

"Шерповање не може да буде озбиљна претња у смислу да ће се на тај начин доћи до смене власти, то је несумњиво, смена власти је нешто што се генерално на изборима врши, може у овом тренутку да се подигне дух код опозиционо настројених грађана, да и опозиција покаже да је жива, и она шаље још једну поруку, да се определила да настави политичку борбу ванинституционално", сматра Вулетић.

Весна Малишић сматра да је незадовољство много шире од оног које покрива српска опозиција. "И ово лупање није доказ да су грађани једнако опозиција, они су такође једнако незадовољни оним што опозиција може да им пружи, они траже много више, због тога је много апстинената и ова истраживања нису ипак укључила оне који се никад не виде, они данас лупају у шерпе, од њих увек зависи какав ће бити резултат избора."

Бојан Kлачар верује да се полако приближавамо изборима и да ће оне емоције које су биле потиснуте короном полако почети да испливавају.

"Ово је порука за владајућу странку да долази период у којем ће они поново бити критиковани, али доносити велики закључак – да је ово најава потенцијалних промена, то није реално. Просто је извесно да ће опозиција морати да уради, осим овога, пуно ствари како би преокренула оне трендове у којима се ми сада налазимо", сматра извршни директор ЦЕСИД-а.

Да ли је општа какофонија слика политичког живота Србије данас и шта ће се десити када следеће недеље, како је најавио председник, буде укинуто ванредно стање? Након короне тек ће се видети да ли је шерповање у 20.05 имало политичку снагу.