Жан Пол Блед за РТС: Макрон поновио значај приступања Србије ЕУ

Професор емеритус на Сорбони Жан Пол Блед историју је задужио проучавањем Аустроугарске монархије, с краја 19. и почетком 20. века, што подразумева и анализу балканског региона као дела те, али и Отоманске империје.

Као инострани члан Српске академије наука и уметности од 2015. године, у овој институцији одржао је предавање о 180 година српско-француских дипломатских односа.

Професоре Блед, која је то заједничка нит у дипломатским односима између Србије и Француске?

Може се рећи да свакако постоји једна доминантна идеја, а то је пријатељство између Француске и Србије, које су од самог почетка обележили српски студенти у Француској, посебно у Паризу, и посебно правници, али не само они. Створен је француски утицај који се ширио, јер су бивши студенти, по повратку у земљу, почели да заузимају водеће позиције у политици, дипломатији, на Универзитету.

Ви сте у Српској академији наука поменули да Француска подржава Србију, како гледате на предлог председника Макрона о новој методологији приступања нових држава Европској унији?

Постоје ту две ствари. Прва се односи на реформу функционисања Европске уније. Председник Макрон је посебно инсистирао на значају ове функционалне реформе. Друга ствар је одлука Србије да приступи Европској унији. Председник Макрон је поновио овде у Београду значај приступања Србије Европској унији. Важно је нагласити да је Француска присутна овде од завршетка сукоба и од када је Србија кренула демократским путем. Председник Ширак је дошао у Београд 2001, схватајући капитални интерес да се обнови дијалог са Србијом на мирнијој основи. И председник Макрон је на линији тог концепта.

Шта је за вас било одлучујуће да подржите Србију током бомбардовања 1999. године, када је већина француских интелектуалаца била против Србије?

Оно што је утицало на мој избор и мој став биле су старе везе и пријатељства, та размишљања нису имала никакве везе са тадашњим режимом у Србији. Није то био одраз симпатије или привржености режиму већ према Србији. И мислио сам да постоји извесна неправда. Кад је Француска ушла у коалицију она је то чинила на начин који је имао одређена ограничења. Председник Ширак интервенисао је код Била Клинтона како мостови у Београду не би били бомбардовани.

Живимо у свету који је у процесу промена, где се налази Европа између Америке и Кине?

Европа треба да има аутономну политичку вољу. То је тачно оно што жели председник Макрон. И он говори о суверености. У том смислу, његова политика је на линији европске политике генерала Де Гола. Де Гол је имао формулу која је гласила "Европа Европљанима".

Професоре Блед, као историчар шта можете да кажете о Француској данас и проблемима у вашој земљи у последње две године?

Председник Макрон је предузео извесне реформе, које су неопходне и које су без сумње тешке, јер смо закаснили са реализацијом. Што више касните са реформама, то су оне болније. Реформе су у области запошљавања, путног и железничког саобраћаја, пензионом систему, што је посебно тежак посао. Ни председника Макрона и његову владу није прогутала криза. По мом мишљењу, лекција која може да се извуче из ове кризе јесте да су најважније јаке институције Републике.