Рукићи сугерише Куртију шта да има у виду приликом укидања таксе

Берат Рукићи је навео да је тарифа обично инструмент који има и комерцијалне и политичке импликације.

"Није наше да ценимо политички аспект, међутим у смислу трговинских импликација, верујемо да би било каква замена тарифа било којом другом мером требало да следи низ захтева у односу на Србију, посебно имајући у виду велики број нецаринских оптерећења, током транзита или извоза робе на српско тржиште", навео је Рукићи у отвореном писму косовском премијеру.

Рукићи наводи "да је примена ЦЕФТА споразума праћена бројним потешкоћама за Косово због баријера које углавном примењују Србија и Босна и Херцеговина, с обзиром на чињеницу да ове земље не прихватају ниједан производ косовског порекла".

"Препреке које се примењују према Косову обично су различите природе, укључујући техничке баријере у трговини и санитарним и фитосанитарним стандардима. Истовремено, транзит косовских производа суочен је са трајним административним препрекама", додаје председник Привредне коморе.

Прва препрека 

Према његовом мишљењу, прва препрека са којом се суочавају предузећа и грађани је непризнавање пасоша и путних исправа, а највећа штета за предузећа је неопходност запошљавања и логистике из региона.

"Домаћи произвођачи су често на удару пољопривредног и индустријског увоза из Србије, углавном путем 'дампинг' цена, које су слободније него у земљи порекла, што са друге стране шкоди локалној индустрији. Такви су случајеви увоза брашна и  грађевинских производа", навео је Рукићи.

Указује да анализа квалитета или области санитарне и фитосанитарне заштите остаје питање које забрињава, те да су косовски извозници обавезни да због српских власти, односно органа за храну и ветеринарство, камионима чекају данима јер српске власти не признају анализу косовских извозника.

"Од 2008. године, многе косовске компаније редовно се суочавају са проблемом транзита јер увозе из земаља ЕУ и пролазе кроз територију Србије на различитим граничним прелазима. Иако косовске компаније поседују сву релевантну документацију, од њих се захтева да доставе и дозволу за увоз коју је издала српска Агенција за храну и ветеринарство или Министарство пољопривреде. Компаније су обично присиљене да се врате и користе другу руту кроз Румунију, Бугарску и Северну Македонију, и тако стигну до Косова", навео је Рукићи.

О регистарским таблицама 

Констатује "да је то зато што српска држава косовске компаније сматра домаћим српским произвођачима".

"Штавише, српске власти увек захтевају промену регистарских таблица како би им се омогућио прелазак границе, што је са једне стране додатни трошак, а са друге стране губитак времена за компаније. Неке од компанија већ раде или размишљају о промени трговинског коридора са Србијом или у најгорем случају чак и затварању посла".

Рукићи указује на то да власти у Београду не признају ниједан документ који су издале косовске институције, са изузетком ЕУР1 који издаје косовска царина.

"Пословна заједница подржава сваку меру која је од општег државног интереса, али сматра да је неопходно да се изврши детаљна анализа пословних захтева и других импликација пре доношења одлука које утичу на њихово пословање, а самим тим и добробити грађана Косова", закључио је Рукићи.