Коме одговара нижи цензус и шта занима бираче

Директор агенције "Ипсос стратеџик" Срђан Богосављевић истиче да је странкама повећана могућност уласка у парламент, што може имати позитивне, али и негативне последице.

"То може да буде добро јер је три одсто гласова довољно да неко буде репрезент 90.000 или већ колико грађана. Међутим, оно што не ваља је што је тај цензус остао и за коалиције, а иначе је бољка нашег система да имамо мноштво странака у парламенту и у влади. Немамо пуну одговорност пред бирачима јер пола од тих странака никада није ни било на изборима", објашњава Богосављевић.

Каже да нижи цензус погодује мањим странкама које планирају да изађу на изборе.

"Чисто рачуноводствено, најјача странка је та која ће нешто изгубити, али с обзиром да имају бојкот, на неки начин и добијају јер ће више странака прећи цензус, па ће парламент бити шаренији и имаће више различитих гласова и могућност да изгледа демократскије", истиче Богосављевић.

Сматра да промена изборних правила у изборној години спада у неку врсту непристојности.

"С друге стране, имамо да је организован дијалог власти и опозиције о изборним условима са великим закашњењем, да се су се европски полсаници укључили, да је један низ некаквих промена изборних услова већ договорен, тако да и ово може да се третира у том смислу", наводи Богосављевић.

Истиче да мањи цензус свакако није рестриктивна ствар за странке које ће учествовати на изборима.

"Бојкот је легитиман начин борбе када се са нечим не слажеш. Врло је мало успешних бојкота, али има и таквих. Питање је процене. Када треба да вагате, није лако", каже Богосављевић.

Наводи да у Србији 60 одсто бирача зна за кога ће гласати, а да се остали одлучују у последњем моменту.

"Истраживања показују да бираче највише занима економија. Међутим, врло им је тешко да препознају ко је тај ко стварно нуди економију јер све странке кажу да имају план за бољитак", каже Богосављевић.

Објашњава да први пут после СПС-а у Милошевићево време имамо странку за коју можемо да кажемо да је сама на власти јер има 50 одсто посланика, па је за све што уради, или крива или заслужна.

"Пре тога су све биле неке коалиционе комбинације где никога нисте могли да оптужите или да му припишете заслуге, па немамо искуства ко је тај ко стварно нешто уме. Онда гледамо да ли верујемо том човеку или не, а то је ствар психологије", објашњава Драган Богосављевић.