Шта би значило успостављање реципроцитета и укидање таксе Приштине на српску робу

Такса од 100 одсто на српску робу на снази је од новембра 2018. године и њоме су српска предузећа престала да буду број један у пласману робе на косовско тржиште. Губитак те позиције за српска предузећа у протеклих 14 месеци значио је мањи пласман робе на овдашње тржиште у вредности преко 500 милиона евра.

Никада се није озбиљније причало о укидању таксе него сада, када је изабрана нова влада. Али најаве су да ће укидање таксе пратити реципроцитет.

Аљбин Курти каже да чим буду размотрили све елементе реципроцитета, они ће га успоставити и тада ће укинути таксу.

Подсећа на резолуцију косовског парламента од децембра 2011. године где је главна тачка пун реципроцитет у смислу тржишних, привредних и политичких односа са Београдом.

Курти каже да сматрају да није у реду да роба са Косова када иде у централну Србију, да се на њој не признаје ниједан документ због тога што се на њему Косово третира као држава.

Курти додаје и да му смета што Албанци из Прешева, Медвеђе или Бујановца дођу у Приштину и заврше факултет, али не могу са дипломом да иду натраг и запосле се у свом родном граду.

Бивша министарка трговине у косовској влади Мимоза Кусари, рекла је да за нову косовску владу реципроцитет значи шире мере које се односе на економске, политичке и на слободу кретања људи, на образовање и на сва подручја живота у којима како каже Србија крши право Косова и његових житеља.

У аналитичким круговима у Приштини поставља се питање да ли се најава увођења реципроцитета поклапа са очекивањима западних земаља за укидање таксе.

Аналитичари кажу да ће одговор Америке, институција ЕУ и европских држава зависити од природе, обима и последица политике реципроцитета у наставку дијалога Београда и Приштине.

"Ако се мере реципроцитета виде као препрека за наставак дијалога или њихов напредак, супротставиће им се Америка, институције ЕУ и европске државе", оцењују у Приштини.

Успостављање реципроцитета у принципу значи редефинисање односа у областима као што су кретање људи, превоз, образовање, здравство и чланство у регионалним и међународним организацијама.

У Приштини додају и то да би укидање таксе наишло на оштро противљење опозиције која је чинила власт и увела таксу на српску робу. Из сада опозиционих кругова стижу и најаве уличних протеста, попут оних које је годинама организовао Аљбин Курти када се противио одлукама за које је тврдио да иду наруку Београду, а штете Албанцима на КиМ. 

Аљбин Курти је добио и позив немачке канцеларке Ангеле Меркел, па ће након тог разговора бити много шта јасније.