Одржана јавна расправа о смањењу цензуса

Заменик шефа посланичке групе СНС-а Владимир Орлић рекао је да су на расправу позване све парламентарне странке, шефови посланичких група, али и странке које нису у парламенту, а чији су представници били учесници међустраначког дијалога на Факултету политичких наука и оних уз посредовање европарламентараца.

Јавној расправи присуствовали су посланици СНС-а, СПС-а, СМС-а, Покрета социјалиста, СВМ, ЛСВ, Покрета Снага Србије, самостални посланици Ђорђе Вукадиновић и Јован Јовановић, СПАС Александра Шапића, али не и представници Савеза за Србију.

Међу присутнима су били и представници Цесида, ЦРТА, ОЕБС-а, Европског покрета, Канцеларије заштитника грађана.

Орлић је поновио да је суштина измена закона смањење цензуса са пет на три одсто, као и регулисање учешћа на изборима националних мањина.

Навео је да је нова улога поверена националним саветима који треба да потврде статус националним мањинама.

Функционер СНС-а оценио је да се смањењем цензуса подстиче развој плурализма у Скупштини Србије и ствара простор да се у парламенту верније ослика политичко мишљење и ставови грађана.

Како је објаснио, грађани се охрабрују да гласају по својим уверењима, а не у складу са калкулацијом да ли ће њихов глас отићи некој другој политичкој партији.

Према његовим речима, СНС је странка која има највећу штету од смањења цензуса, док су они који су размишљали да ли могу да пређу цензус, сада релаксирани.

Орлић је подсетио да су се замерке на смањење цензуса односиле да се о томе није говорило током међустраначког дијалога, као и да се закони не мењају у изборној години, приметивши да критике никада нису биле суштинске.

"Позивам вас да се бавите суштином, а не мотивима. Код суштине нећете пронаћи ниједан контрааргумент", истакао је Орлић.

Према његовим речима, СНС је спреман да саслуша сваког и направи оно решење којим ће најшири круг политичких актера бити задовољан.

Емилија Орестијевић из Цесида подсетила је на став Управног суда из 2016. да Републичка изборна комисија нема овлашћење да сама утврђује ко је странка националне мањине.

"Имаћемо Закон о политичким странкама који каже да је статус странке националне мањине такав какав јесте и да то потврђује регистар, а с друге стране, сада имамо друго законско решење које предвиђа да РИК то утврђује", нагласила је Емилија Орестијевић.

Додала је да Цесид предлаже да се уједначе Закон о политичким странкама и избору народних посланика, како се не би поново у изборном процесу долазило до Управног суда.

ЦЕСИД: Важне промене не раде се пред изборе

Када је реч о овлашћењима које се даје националним саветима да издаје потврде, Орестијевићева је навела да Закон о националним саветима не прописује то овлашћење.

Сматра и да странка националне мањине не треба да учествује само на територији где по попису припада већ да има права да учествује у свим деловима земље. 

Када је реч о смањењу цензуса, ЦЕСИД је на становишту да се такве важне промене не раде пред изборе, рекла је Орестијевићева и додала да примену закона, уколико се усвоји, треба одложити за неке наредне изборе. 

Посланик Социјалистичке партије Србије Неђо Јовановић рекао је да социјалисти подржавају смањење цензуса, наводећи да то даје могућност и оним странкама које до сада нису могле да уђу у парламент, да сада заступају грађане.

Указао је на то да је у парламентарном животу било "трговине мандатима" и да су посланици који су добили мандате почели да представљају странке које нису добиле мандате у парламенту.

"СПС је интервенисала и ми смо неколико пута покушавали да кроз допуну дневног реда предложимо закон којим ће се прецизно то уредити и да се спречи злоупотреба", рекао је Јовановић.

Навео је да СПС предлаже и да се број потписа за одборничку листу смањи са 30 на 20 потписа бирача.

Посланик Покрета Снага Србије Драгомир Карић подржава предлог напредњака о смањењу цензуса, јер, како каже, "отвара зелено светло" и омогућава да се равноправно учествује у изборној трци.

"Било је примедби да није време за то. Па, у Србији је све брзо", одговорио је Карић, оценивши да ће на изборе изаћи оне странке које имају делић прогресивног програма, а неће изаћи "они који кажу да желе слободу".

Зукорлић: Уредити учешће мањинских странака

Муамер Зукорлић, из Странке правде и помирења, оценио је да је добро што се цензус спушта, а сагласан је и да треба уредити учешће мањинских странака на изборима због различитих злоупотреба.

Међутим, не слаже се на који начин је то предложено, а као пример како би то изгледало у пракси навео је Нови Пазар.

"Сад ја треба да се појавим на шалтеру код Сулејмана Угљанина да ми дозволи да изађем на изборе, пошто његова странка контролише Национални савет Бошњака. То се мора мењати", истакао је Зукорлић.

Посланик Странке модерне Србије Владимир Ђурић одговорио је на раније опаске које су се појављивале у јавности да се цензус смањује како би "лажна опозиција" ушла у парламент, рекавши да је СМС донела одлуку о изласку на изборе и пре него што је уопште било речи о спуштању цензуса.

Ђурић је додао да не зависи само од смањења цензуса да ли ће бити политичког плурализма у Србији већ и од слободе медија.

"Када је реч да ли је цензус мерило релевантности и да ли то опозицији одговара, ја морам да кажем да данас  нема ниједне опозиционе организације у Србији која самостално има три одсто. Последица тога је да се праве иделошки хетерогене коалиције од 20, 30, 40 организација које не могу да добаце до 10 одсто", оценио је Ђурић.