Колика може да буде цена бојкота

Све је извесније да ћемо на биралишта крајем априла. И даље неизвесно – ко ће бити на изборном листићу.

Излазност је један од индикатора успешности бојкота. Осим тога и ко је прошао праг за улазак у парламент. Оно где најчешће странке које су у бојкоту запну, јесте што нема законске квоте која мери да ли је та одлука успешна или не.

"То је једна сложена игра о којој ми данас можемо само да нагађамо и да претпостављамо на основу неких параметара. Средњорочно гледано, неизлазак на изборе за странке које су сада у институцијама а које су у парламенту, значи да неће имати финансије и значи да ће се наћи у још неповољнијем положају него што су данас, али део њих сматра да је тај ризик важан и да га могу преузети на себе и мисле да ће им грађани дати другу врсту подршке", објашњава Душан Спасојевић са Факултета политичких наука.

Неке странке иако нису бојкотовале изборе, још памте ударац који их је оставио ван пленума.

"Због тога мислим да ће ДСС и радикали изаћи на изборе, у том контексту мислим да је Демократска странка у највећем проблему, јер је странка која је у константном процесу раздвајања и распадања, а опет је стожер опозиције и заправо је за њих то највећи изазов и због тога највећи отпор бојкоту видимо од одређених делова Демократске странке, кроз Драгољуба Мићуновића или једну групу посланика, то је потпуно разумљива политика, мислим да је код демократа тај ризик највећи", наводи Спасојевић.

Какав би могао да буде резултат 

Бојан Клачар из Цесида каже да за њега не би било изненађење да власт прогласи неуспех бојкота, а да опозиција прогласи успех бојкота.

"Чини се да стратегија опозиције није била везана за ове изборе него да је заправо ово стратегија која се припрема за неке следеће изборе, заправо ми ћемо након тих избора 2020. године имати битније другачију опозициону сцену и чини се да је заправо један део, због чега се ови избори бојкотују, припремање опозиционе платформе за евентуалне председничке изборе 2022. године", додаје Клачар.

Различита су и искуства у региону. У Северној Македонији он је за резулатат дао смену власти.

"Постоји јако велика разлика између позиције и опозиције у Македонији и Црној Гори у односу на Србију. Бојкот у тим државама био је инициран од опозиције која је била вишеструко јача него што је српска опозиција. Ви на крају овде у Србији, имате ситуацију који бојкот заговара опозиција која се по подршци налази далеко иза власти", објашњава Клачар.

Нова портпаролка Европске комисије понавља стари став Брисела – против бојкота који види и као општу тенденцију у региону.

"Увек смо позивали да се политичка дебата одвија у парламенту и охрабривали демократско учешће свих политичких снага", наводи Ана Писнонеро, порпаролка Европске комисије.

А да ли ће још нека странка на изборе, можда ће бити јасније почетком фебруара. Тада у Београд, још једном, долазе европарламентарци.