Манастиру Дечани још није враћено имање

Манастир, по броју монаха највећи у Српској православној цркви, стављен је на листу УНЕСКО-а 3. јула 2004. године, али је више пута гранатиран. Последњи пут у фебруару прошле године.

Полиција је открила нападача, косовског Албанца.

Црква манастира, задужбина Стефана Дечанског, на срећу, ниједном није погођена.

Притисци локалног руководствана на манастир појачани су после проглашења независности Косова, поготово након што је сада већ бивши шеф УНМИК-а Јоаким Рикер у мају ове године донео одлуку да се манастиру врати имање, тј. у катастарским књигама општине имање манастира врати на стање пре увођења међународне администрације у покрајини.

Позиција у којој се манастир тренутно налази навела је и председника Србије Бориса Тадића да о томе говори на седници СБ УН прошлог месеца, на којој је говорио о положају Срба на Косову после једностраног проглашења независности.

Манастир Високи Дечани сврстан је на листу УНЕСКО-а пре четири године. У образложењу те одлике наводи се да су манастирске фреске "један од највреднијих примера такозване ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис о животу у 14. веку".

Изградња Високих Дечана је почела 1327. године под ктиторством краља Стефана Уроша III Дечанског.

После Косовске битке, манастиру је осиромашио пошто му је отето имање, да би 1397. године у помоћ притекла кнегиња Милица са синовима.

У другој половини 16. века и у наредних стотинак година, у време обнове Пећке патријаршије, настају боља времена и за Високе Дечане, али су у доба велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем овај манастир опљачкали Турци.

Крајем 18. века почиње обнова манастира, која се наставља и у 19. веку.

Осликавање цркве потрајало је од 1335. до 1350. године, а задатак да разноврсним призорима из Библије и историје хришћанства украсе огроман простор поверен је најбољим живописцима Душановог царства.

Међу најзапаженијим фрескама су оне које приказују седам васељенских сабора (на сводовима цркве), циклус о Светом Ђорђу, и лозу Немањића са Стефаном Немањом као родоначелником.

Две године после стављања Високих Дечана на листу УНЕСКО-а, Комитет за светску баштину УНЕСКО одлучио је да се на листу Светске културне бастине УНЕСКО упишу манастири Пећка Патријаршија, Грачаница и Саборни храм Богородице Љевишке у Призрену.

Најзначајније светиње Српске Православне Цркве на простору Косова и Метохије заједно су обједињени на листи светске културне баштине УНЕСКО под именом "Средњовековни споменици на Косову".

Уврштени су и на листу Угрожене светске баштине.