Љајић: Стало нам је до враћања поверења у изборни процес

Расим Љајић је, гостујући у Дневнику РТС-а, навео да је очекивао да тема смањења цензуса буде једна од главних током дијалога власти и опозиције.

"Сигурно да ово јесте базична тема да не би сваке године, сваког изборног циклуса разговарали о томе да ли је изборни закон добар или лош, да ли одговара власти или опозицији", каже Љајић.

Подсетио је да је још 2013. године предложио модел изборног закона који је предвиђао степенасти изборни цензус – три одсто цензус за самостални наступ на изборима, пет одсто за двочлане коалиције и седам одсто за вишечлане коалиције.

"То би допринело укрупњавању политичке сцене и на крају крајева то би, верујемо, допринело уозбиљавању да свака странка води рачуна о кандидатима које ће предложити", рекао је Љајић.

На питање верује ли да би смањење цензуса могло да определи више мањих политичких странака да изађу на изборе, Љајић каже да не зна да ли би их определило, али би им сигурно одговарало.

"Мањим странкама одговара мањи изборни цензус, већим странкама одговара да тај цензус буде што је могуће већи", додао је Љајић.

Указао је да се ситуација разликује од државе до државе – имамо земље ЕУ где је тај цензус два одсто, имамо и земље ЕУ где уопште нема изборног цензуса него зависно од броја гласова се опредељују мандати, док у Турској је рецимо цензус 10 одсто.

Када је реч о томе да ли би мањи цензус могао да определи неке мање странке које су најавиле бојкот избора да ипак изађу, Љајић каже да ће за неке мање странке то сигурно бити мотив да изађу.

"Ако већ учествују на изборима, наравно да учествују да би ушли у парламент. За многе од странака пет одсто је недостижан цензус, а три одсто је свакако лакше. Да ли ће то бити мотив за већину странака да изађу, ја то у овом тренутку заиста не могу да говорим у њихово име", рекао је Љајић.

Указао је да је можда касно за постизање консензуса, али да формало правно процедура може да се заврши и да се закон донесе.

"Владајућа коалиција је показала спремност чим је пристала на ову врсту дијалога и уз међународно посредовање – да нам је стало да дође до враћања поверења у изборни процес и то је оно што је Србији преко потребно. Не да после сваких избора онај ко изгуби жали се на изборне услове, жали се на изборни закон, жали се на временске прилике", нагласио је Љајић.

Додао је да коначно морамо да дођемо до изборних правила и закона који ће гарантовати слободно изјашњавање и прихватање изборних резултата.

Забрана рада недељом – за и против

Љајић је говорећи о иницијативама за укидање рада недељом у трговинама, рекао да постоји сијасет разлога "за" и исто толико, ако не и више, разлога "против".

"Ми са овим хоћемо да отворимо једну дебату, један дијалог између свих заинтересованих страна. Јако је погрешно уколико читаву ствар сведемо на то 'за' укидање и 'против' укидања рада недењом. Да је тако једноставно, па и у ЕУ би то решили, а, нажалост, још то није решено", истакао је Љајић.

Свега осам земља чланица ЕУ има забрану рада недељом и то не стриктну забрану, негде су то огромна ограничења где апотеке, киосци, пекаре, мењачнице и пијаце могу да раде, навео је Љајић.

Указао је да се сада у Србији ради истраживање и анкета са трговцима, потрошачима и радницима запосленим у трговинама.

"Овде се ради о 300.000 људи који раде у трговини, трговина доноси 10 одсто српског БДП-а, 15 одсто свих запослених у Србији ради у сектору трговине. Ми морамо да водимо рачуна, с једне стране, о тим људима, њиховим интересима и правима, а, са друге стране, да водимо рачуна о нашој економији и привреди и да видимо колико ће то да утиче", рекао је министар.

Део трговаца каже да српској трговини недостаје 5.000 радника. "Имамо дефицит радне снаге и део оних који се залаже за укидање рада недељом каже да би им то делимично решило тај проблем", додаје Љајић.

"Ми ћемо врло пажљиво размотрити, нећемо доносити никакве популистичке одлуке које би се некоме свиделе. Ово мора да буде производ свеобухватне анализе, истраживања и струке", закључио је министар.