Да ли ће се ићи "преко трња" до ЕУ

"Да ли мислите да се живот грађана Србије промени сваки пут кад отворимо неко поглавље – не бих рекао. Зато треба поново промислити цео процес", рекао је француски председник почетком децембра.

У 2019. живот грађана, према Макроновим мерилима, није се променио најмање два пута. Толико је Србија отворила поглавља са Европском унијом.

"Највећи посао је између отварања и затварања, на то је он мислио", каже Владимир Међак из Европског покрета у Србији. 

А затворена су два поглавља. То значи да су до сада само у тим областима достигнути одређени стандарди.

"Можемо ову годину означити као годину пропуштених прилика", сматра Међак.

Много јачу квалификацију добило је неотпочињање преговора са Северном Македонијом и Албанијом – историјска грешка. То не значи да се о европском путу и перспективи није разговарало током целе године. Да је има и Србија, редом су поручивали европски званичници онима из Србије.

"Мислим да сви делимо став да је реч о процесу модернизације земље, борби против корупције, борби за слободу штампе, за демократске структуре, владавину права, независност институција. То су све основне идеје које делимо и није реч да се посао уради само да се постане члан Уније, већ видимо да постоји спремност да се сви кораци спроведу како би Србија и њени грађани живели у савременом друштву", наводи Манфред Вебер, шеф групе Европске народне партије у Европском парламенту.

"Имамо много посла који касни, ако сте видели папир Европске комисије, шестосмесечни извештај о поглављу 23 и 24, тамо се на преко 20 места помиње озбиљан застој у два најбитнија поглавља а та поглавља могу довести до обуставе преговора ако у њима нема напретка", каже Владимир Међак. 

Много предлога 

У 2019. се поменуло и назадовање. Француски предлог то предвиђа: фазно приступање Унији, строже услове али већу финансијску корист. Девет других чланица изнело је свој предлог – да се групе поглавља отварају паралелно, а не једно за другим. Са два предлога земље које желе у Унију, чекају трећи, до краја јануара.

"Много предлога долази од земаља-чланица, али ће Комисија ће изаћи са својим предлогом и надамо се да ћемо почети дискусију о нашем предлогу", истиче комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи. 

За сада се не зна да ли ће се реформа европског пута односити и на Србију и Црну Гору. Две земље већ имају преговарачке оквире, увелико су у процесу, међутим, ниједна нема нити рокове за испуњавање критеријума, ни план за крај преговора.

"Морамо да знамо, и то је оно што питам многе унутар ЕУ. И ако решимо наше проблеме са Приштином, када можемо да рачунамо на то постанемо чланица Уније, 2025. или неке друге године? Нисмо добили одговоре", рекао је председник Србије Александар Вучић.

Неки одговори могли би да се чују на Самиту у мају, у главном граду Хрватске, која од 1. јануара председава Унији.

"Ако постоји једна земља која заговара суседе, проширење, уз испуњење критерија, то је Хрватска", поручио је премијер Хрватске Андреј Пленковић. 

Последње ширење Уније било је баш на Хрватску 2013. године. Сада је у статусу кандидата за чланство пет земаља. Најдужи стаж има Турска – 20 година. Србија броји осму.