Будућност ЕУ главна тема током председавања Хрватске

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је председавање Финске, које се завршава 31. децембра, било изазован период током којег је, каже, у Бриселу започета важна дебата о будућности проширења ЕУ.

''Европска комисија ће у 2020. години представити нове предлоге како да тај процес постане бржи, кредибилнији и ефикаснији'', рекао је Фабрици и додао да верује да ће то помоћи Србији и земљама Западног Балкана да убрзају реформе у својим земљама.

Додао је да је важно да Србија настави да спроводи започете реформе и подсетио да је недавно отворено поглавље које се односи на слободу кретања капитала.

''Треба бити оптимистичан и реалан. Учлањење у ЕУ се не дешава преко ноћи, то је процес'', рекао је Фабрици.

Упитан о извештају ЕК о стању медија медија и владавини права у Србији, он је рекао да је у мају представљен извештај о напретку у којем је било коментара на рад парламента и да су неке од сугестија прихваћене, као и да су одржане три рунде међустраначког дијалога чије се препоруке сада спроводе.

ЕУ расправља о методологијама проширења  

Амбасадор Финске у Србији Кимо Лахдевирта указао је да се у ЕУ тренутно расправља о методологијама проширења и оценио да је добро што је тема проширења поново на дневном реду и међу приоритетима ЕУ.

''Процес приступања Западног Балкана ЕУ мора бити реалност, све земље треба да имају кредибилну перспективу проширења, и то је био један од приоритета нашег председавања'', рекао је Лахдевирта и додао да ће Финска своје искуство с Хрватском, која од 1. јануара преузима председавање ЕУ.

Председник Управног одбора Центра за европске политике (ЦЕП) Срђан Мајсторовић оценио је да ће главна тема током хрватског председавања ЕУ бити како вратити поверење у политику проширења које је, како каже, озбиљно пољуљано после одлагања отварања приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом.

Мајсторовић је рекао да политика проширења треба да буде ефикаснија како би грађани осетили конкретне погодности од тог процеса.

Он је оценио да ће председавање Хрватске бити оптерећено и ''великим европским темама'' - новим буџетом, Брегзитом и почетком дијалога о будућности ЕУ и додао да ће то бити изазован период.

Наташа Вучковић из Фондације Центар за демократију казала је да напредак земаља кандидата у европским интеграцијама зависи од брзине којом ''завршавају домаће задатке'', али и од атмосфере у ЕУ, те да у дебати о будућности проширења ЕУ треба да учествују и земље кандидати.

Панел "Од Финске до Хрватске: Председавања Савета ЕУ у временима промена - где је ту Западни Балкан?'' организовали су Центар за европске политике и ЕУ Инфо центар.