Скупштина о завршним рачунима

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је током расправе о завршним рачунима буџета да Србија никада није правила дискриминацију између домаћих и страних инвеститора.

"Сви који желе да инвестирају имају исте услове и исте могућности да аплицирају за субвецније, а новац се не добија унапред, него по пројекту", рекао је Ђорђевић у Скупштини Србије.

Он је навео да су стране директне инвестиције 2012. године била на нивоу од 752 милиона евра, а да су 2018. биле 3,1 милијарду евра. Како је додао, само у привх девет месеци ове године, стране директне инвестиције су биле 2,7 милијарде евра.

Ђорђевић је рекао да се може стећи утисак када се погледају завршни рачуни од 2005. до 2008.године да је у том периоду било добро (забележен је суфицит у буџету), међутим, подсетио је да је тада спроведено 26 приватизација, углавном неуспешних, те да је тадашња власт узимала кредите који се сада враћају.

"Од 2004. до 2008. године имали смо задуживање са роком доспећа од десет година, са каматном стопом од седам до 10 одсто. Ми данас плаћамо оно што се неко задуживао тада. Да је то макар било на реалним основама, него се новац користио за ликводност јавних предузећа и исплату пензија", рекао је Ђорђевић.

Он је додао да су неки од тих кредита враћени и пре времена да се не би плаћала велика камата.

"Неке лоше одлуке по државу Србију дошле су на наплату ове године", рекао је Ђорђевић.

Навео је и да је кредитини рејтинг Србије од 2004. године до 2017. године био ББ -, а од 2017. године ББ, да би тек 2019. године кредитни рејтинг дошао на ниво ББ +.

Ђорђевић је раније рекао, образлажући предлоге закона о завршним рачунима, да Србија улази у период одрживости јавних финансија.

Навео је да је расправа о завршним рачунима обавеза владе и да се сада коначно после 17 година започиње период потпуне транспарентности.

Према Ђорђевићевим речима, период од 2002. до 2018. године обележен је великим флуктуацијама на пољу финансија.

Указао је да се од 2017. године остварује вишак у државној каси, и то 35,5 милијарди динара те године, док је суфицит у буџету 2018. године био 32,9 милијарди динара.

Истакао је и да је позитиван салдо у каси резултат домаћинског управљања јавним финансијама.

Посланици су позитивно оценили што, како је наведено, после 17 година може да се види како су се трошила средства грађана.