Амбасадори сагласни: Региону је потребна Унија и Унији регион

Амбасадор Хрватске у Србији Гордан Бакота навео је да ће у 2020. години, упркос свим околностима, политика проширења ЕУ бити један од приоритета Хрватске, која ће и председавати Унији.

Поручио је замљама кандидатима да ће Хрватска урадити све у политици проширења, тако да мотивише и чланице које тренутно нису најрасположеније према тој политици.

Наводећи да се надају да ће "доћи до отварања" преговора и са Северном Македонијом и Албанијом, Бакота је рекао да земље региона, у датом тренутку, треба више да се фокуирају на реформске процесе.

"Потребно је радити реформе ради грађана и то је веома важно, нема разлога за песимизам и сигуран сам да питања о новој методологији у овом тренутку нису на месту, јер то је документ о којем тек треба размишљати и разговарати", нагласио је Бакота.

Додао је и да изјаве челника ЕУ говоре о томе да је питање проширења и европска перспектива Западног Балкана приоритет за ЕУ.

"И сама Француска је рекла да не доводи у питање политику проширења већ да је само питање методологија", рекао је Бакота.

"Нема места песимизму" 

Привремени отправник послова амбасаде Словеније Роман Векслер рекао је да је Словенија била разочарана када нису отворени преговори Северној Македонији и Албанији и навео да верује да ће се ЕУ у региону Западног Балкана поставити другачије 2020. године.

Истакао је да код земаља региона које још нису чланице ЕУ нема места песимизму, наводећи да није питање да или не политици проширења већ како ће се спроводити то проширење.

"Нова методологија неће довести до радикалних промена, већ до модификација", истакао је и додао да је дилема проширење или продубљење стара, као и да је увек била превазиђена у корист проширења.

Бугарска разочарана позицијом Француске 

Амбасадор Бугарске Радко Влајков навео је да је перспектива региона позната, односно да ће земље региона и у 2020. међусобно сарађивати ради бољег економског развоја.

Како каже, процес приступања ЕУ није лак, као што ни само чланство у ЕУ није крај и није лако одржавати критеријуме који су потребни како би могли да се искористе сви бенефити ЕУ.

Навео је да је Бугарска такође разочарана позицијом Француске о неотварању преговора Албанији и Северној Македонији.

"Кључеви Западног Балкана налазе се код Француске"

Амбасадорка Босне и Херцеговине Аида Смајић навела је да је тачно да земље региона нису напредовале у процесу евроинтеграција и истакла да у БиХ ниједан од 14 услова није испуњен.

"Нама стално понављају, извините, још мало сачекајте''. То описује третман ЕУ према земљама Западног Балкана", казала је Смајићева.

Наводећи да Француска даје подршку ЕУ перспективи овог региона, али да је у исто време највећи скептик према политици проширења, Смајић је рекла да ће чекање и одлагање учинити да земље Западног Балкана можда оду у загрљај неким другим земљама због економских разлога.

"Кључеви Западног Балкана налазе се код Француске. Очекујемо да ће на Самиту у Загребу бити конкретних препорука за проширење", рекла је Смајићева.

"Отварање нових поглавља додатни ветар у леђа" 

Амбасадор Црне Горе Тарзан Милошевић истакао је да је та земља која је кандидат за чланство у ЕУ фокусирана на суштинске реформе, као и да се као и цео свет суочавају и са важним глобалним изазовима.

Како је навео, у 2017. години отварање важних поглавља дао им је нову енергију и показао да су на добром путу и да су урадили доста ствари.

"То је био додатни ветар у леђа. За поглавља 23 и 24 Србија и Црна Гора су кренуле са исте тачке и заједно смо добили 83 мерила и тешко је било све то брзо спровести", казао је Милошевић.

"Политика проширења је и даље најуспешнија политика ЕУ"

Председник Управног одбора Центра за европске политике Срђан Мајсторовић навео је да начин на који француски председник Емануел Макрон види реформу ЕУ, представља визију Француске о проширењу ЕУ, али да је то и даље иницијатива једне земље.

Истакао је да се нада да ће свих 28 чланица ЕУ препознати стартешки значај Западног Балкана за будућност ЕУ.

"Све нове чланице су економски напредовале и старе су имале велику корист од проширења", казао је Мајсторовић.

Додао је да је Европи потребно много више самопоуздања и сигурности и то да би се поставила према климатским изазовима и трговинским односима, да се суочи са изазовом вештачке интелигенције и тржишта рада...

На крају панела приказани су резултати анкете о учлањењу земаља Западног Балкана у ЕУ, а већина испитаних грађана сматра да ниједна од земаља неће бити примљена у ЕУ, 23 одсто мисли да ће прво бити примљена Црна Гора, 22 одсто Србија, док 15 одсто сматра да ће све државе бити примљене у исто време.