Мењају се прописи о референдуму

На референдуме не излазимо често, али последњег се сећамо. Пре тачно 13 година, гласали смо нови Устав. Тада је најтеже било поштовати праг излазности, подсећа професор Богољуб Милосављевић који је учествовао у писању измена Закона о референдуму и народној иницијативи.

"Можда је најбитнија његова новина у следећој ствари: што се услов за успех референдума снижава на већину изашлог броја који су гласали, а по закону који је још на снази, била је потребна половина бирачког тела да гласа за успех референдума, што је превише велики захтев", каже Милосављевић.

У новом закону прецизира се како и ко ће покретати референдум, ко ће финансирати кампању али и како ће се све гласати.

"Увидели смо да су одредбе постојећег закона на неки начин рестриктивне. Ми отварамо могућност да, што се тиче на пример народне иницијативе, имамо електронско прикупљање потписа, уз наравно помно праћење како се и на који начин ти потписи прикупљају", каже Бранко Ружић, министар за државну управу и локалну самоуправу.

Ова последња ставка била би драгоцена када се покретала иницијатива за Тијанин закон. Нарочито је тешко обезбедити да свако ко подржи иницијативу то потврди матичним бројем, каже Игор Јурић.

"Много људи је говорило зашто да дајем свој матични број, ја подржавам иницијативу, али сматрам да је то мој лични податак који ја не желим да дам. За седам дана ти треба да прикупиш 30.000 потписа, то је за једну организацију каква смо ми заиста, један огроман посао", каже Јурић.

Рокови ће бити дужи - 90 дана, пише у изменама закона. За покретање народне иницијативе потребно је 30.000 потписа, за референдум 100.000, а 150.000 за измену Устава. 

На општинском нивоу, за грађанску иницијативу одавно је довољно пет одсто бирача.