Кнајсел: Не видим препреку у сарадњи Србије са Евроазијском унијом

Аустријска политичарка Карин Кнајсел је, поводом противљења Брисела споразуму Србије са Евроазијском унијом, објаснила да зна да постоји захтев да кандидати за чланство у ЕУ морају да усагласе своју спољну политику са политиком Уније.

"Међутим, лично не видим никакву препреку у сарадњи са Евроазијском унијом. С ким се склапа споразум о сарадњи треба да остане део суверене спољне политике сваке земље", рекла је Кнајселова за Танјуг. 

Додала је да, на пример, док је била шеф аустријске дипломатије, није разумела одлуку о безвизном режиму Србије са Шри Ланком или Ираном, због које је уследила конфузија између Београда и Брисела, али је то, каже, ствар земље.

Косовско питање - таксе као несумњиви проблем 

Што се дијалога Београда и Приштине тиче, она сматра да су таксе Приштине несумњиво проблем, али је, истиче, цела та проблематика далекосежнија и има превише прилаза и истина. 

Кнајселова каже да је актуелна ситуација таква да се свако крије иза свог става, а присутан је и проблем "превише несавладаних биографија" из 1999. године.

На питање да ли именовањем специјалног изасланика за Балкан, Метју Палмера, који је, као и она учествовао на Бледском безбедносном форуму, САД могу успешније подстаћи решење косовског питања, Кнајсел је казала да Вашингтон има другачији приступ дипломатији.

"Њихова дипломатија се води по принципу 'трансформације друге стране'. Моје схватање дупломатије је сасвим другачије, а то је да морамо имати фер приступ другој страни", рекла је Кнајсел, додајући да је то увек био саставни део америчке дипломатије.

Жозеп Борел, актуелни министар спољних послова Шпаније, будући високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, потиче из Шпаније.

На питање да ли он може успешније допринети решењу односа Београда и Приштине, због разумевања за проблеме какво је косовско питање, јер његова земља има Каталонију, Кнајселова је рекла да он може боље да разуме српски наратив и историјски приступ, али да је питање да ли ће он моћи да пронађе "магично решење овог проблема". 

Зашто се регион окреће источним партнерима 

Као и у многим другим конфликтима, ЕУ има улогу посредника, унела је нову динамику, али, истиче Кнајсел, није остварила резултате и испунила очекивања која су многи имали. 

Подсетила је да су у међународној заједници после 1999. године, а посебно после терористичког напада на САД, експерти за Балкан "замењени" експертима за тероризам и да је уследила вишегодишња незаинтерсованост за регион. 

Због тога се многи у региону, каже, окрећу Кини, Анкари, Москви, али и Вашингтону, јер имају утисак да ти политички центри нешто покрећу. 

Кнајселова Кину види, пре свега, као економског актера, који у региону има геополитички интерес, и на то би, сматра, Европа требало да обрати пажњу.

"Многи не схватају значај 'загрљаја' Кине, који је у току, а тако ни Брисел", подвукла је Кнајселова. 

Повезаност Аустрије и Србије

У Југоисточној Европи недостаје прагматичан приступ и превише се, као некада у Аустрији, гледа у прошлост.

"Неопходно је да се историјске ране превазиђу", поручила је Кнајселова.

Када је реч о политици Беча према проширењу ЕУ на Западни Балкан, рекла је да је то константа коју не мења састав било које владе у Бечу. 

"Каква год била политичка формација, та политика је константа", рекла је Кнајселова, подсећајући и на бројне везе Србије и Аустрије, пре свега бројне Србе који живе у Аустрији. 

"Постоји пуно људске и историјске блискости. И зато Беч боље од, на пример балтичких земаља, схвата потребу ширења на овај регион", закључила је Кнајселова.