Влада Србије у понедељак подноси извештај о раду

Премијерка Ана Брнабић подсетила је на почетку седнице да је 29. јуна пре две године добила подршку већине у парламенту и најавила да ће тим поводом у понедељак одржати конференцију за новинаре.

На конференцији ће бити представљен извештај шта је Влада Србије урадила у претходне две године и који се изазови данас налазе пред њом, рекла је премијерка.

Председница Владе Србије изјавила је, одговарајући на питање посланика Муамера Зукорлића о функционисању Бошњачког националног већа (БНВ) да Србија неће реаговати на провокације Сулејмана Угљанина који, како каже, мења мишљање у зависности од тога да ли је на власти.

Зукорлић је питао Министарство државне управе и локалне самоуправе шта ће предузети да се коначно уведе ред у БНВ, наводећи да се последњих дана догађа кулминација безакоња. 

Брнабићева је одговорила да је то изузетно комплексно и осетљиво питање, истичући да се Влада Србије поноси што поштује, не европске, већ светске стандарде када је реч о националним мањинама. 

"Поштујемо и оснажујемо институте савета националних мањина", истакла је премијерка. 

Што се тиче БНВ-а пажљиво се анализирају дешавања, пре свега због, како каже, "несрећних изјава Сулејмана Угљанина" који је Србију назвао најпогрднијим именима, да је фашистичка творевине, да је Стефан Немања био ратни злочинац... 

"Нисмо реаговали, јер не сматрамо то озбиљним изјавама. То су несрећне изјаве човека који је од 2008. до 2014. године био министар у Влади Србије. Тада му Србија није била фашистичка творевина. Несрећно је имати у окружењу људе који мењају мишљење у зависности од тога да ли су на власти или не. Угљанин је драстичан пример за то", рекла је Брнабићева. 

Око милион тона пшенице биће за извоз 

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић рекао је да очекује да Србија ове године има принос пшенице од око 2,7 милиона тона, а да ће око милион тона пшенице ићи у извоз. 

Недимовић је одговарајући на посланичка питања у Скупштини Србије рекао да очекује да принос пшенице по једном хектару буде око 4,7 - 4,8 тона по хектара.

Влада Србије ће заједно са Робним резервама наредне недеље откупити одређену количину пшенице на аграрној берзи, рекао је Недимовић говорећи о цени пшенице у овом тренутку у Сбији.

Министар је рекао да очекује да цена пшенице по килограму буде 21 динар и навео да је њена тренутна цена на једном од рекордних нивоа и износи око 24 динара по килограму на берзи.

И то је, каже, "добра ствар" и последица бројних ствари које су се десиле на тржишту у окружењу.

Ресорни министар је објаснио да су приликом сетве пшенице прошле године биле неповољне временске околности, али да ипак, ситуација по питању приноса није толико лоша, колико, како каже, неки покусавају да је представе.

Када је реч о извозу српске пшенице у Африку, подсетио је да током три, четири деценије у ту земљу није било извоза, а да је марту ове године добијен сертификат за извоз у Египат.

Истакао је да су српске компаније учествовале на тендерима за извоз пшенице у Египат и да се ускоро очекују резултати о учешћу на том тендеру. 

"Новац од продаје Комерцијалне за бољи стандард грађана" 

Премијерка Ана Брнабић и министар финансија Синиша Мали одговарали су у Скупштини Србије о продаји удела државе у "Комерцијалној банци". 

"Није нам остављен велики простор за маневре, јер је 2011.године потписан Споразум са међународним финансијским иснтитуцијама о томе да они улазе у власништво Комерцијалне банке, али да имају ''пут опцију'' коју могу да активирају ако то не учинимо", рекла је Брнабићева. 

Како је рекла, "пут опција" није "нимало слатка" и у интересу Србије, али је она предвиђена споразумом из 2011. године, када је, каже, неко донео одлуку о приватизацији Комерцијалне банке. 

Мали је рекао да ће држава новац од продаје свог удела у "Комерцијалној банци" искористити за подизање квалиитета живота и бољи стандард грађана. 

Он је у Скупштини Србије подсетио да је држава недавно изашла из "Јубмес банке", а поручио је да ће Поштанска штедионица остати у државном власништву. 

"Ми смо пре месец и по дана изашли из сувласништва у Јубмес банци. То ћемо урадити и са Комерцијалном банком, а новац који зарадимо ћемо уложити у изградњу боље инфраструктуре, у нове ауто-путеве, у подршку младима за запошљавање. Улагаћемо и даље у образовање, социјалну заштиту, све што је обавеза државе да подигне квалитет живота и стандард", истакао је Мали

Одговарајући на питање посланика "Покрет за спас Србије - Нова Србија" Ђорђа Вукадиновића о продаји "Комерцијалне банке", Мали је објаснио да се њена приватизација догодила 2011. године, и да је од тада држава сувласник са 43 одсто, док су већински власници мали акционари и четири фонда. 

"Идемо у сваки део света да би штитили интерес Србије"

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је да ће представници Владе Србије наставити да иду у сваки део света па и на Малдиве, како би заштитили интересе Србије и њених грађана и очували територијални интегитет и сувернетитет земље.

"Министар Зоран Ђорђевић је ишао на Малдиве, уместо министра Ивице Дачића. За разлику од неких посланика опозиције, он се тамо није проводио", рекла је Брнабићева, одговарајући на питање посланика Ђорђа Вукадиновића на освоу које је процене је Ђорђевић ишао на Малдиве.

Чланови владе, како је додала, због огромног броја активности у интересу Србије и њених грађана, често преузимају одговорност из различитих ресора.

Додала је да је тај састанак важан као и Међународна конфренција рада у Женеви на коју је она отишла и коју је искористила за разговор о ситуацији на КиМ, свему што Србија по том питању чијни.

"Са представником Буркине Фасо сам заједнички разговарала са осталим земљама које су признале независност. Позивали смо их да погледају ситуацију на терену, деценију касније, и закључе да ли су донели праву одлуку", рекла је она и додала да је највећи број тих званичника рекао да су подржали независност Косова на основу пресуде Међународног суда правде - да одлука Пришитне није у супротности са међунарондим правом.

На питање посланика Јединствене Србије Драгана Марковића Палме о томе како да се назове оно што Албанци раде Србима, али и другим неалбанцима, рекла да је то нецивилизацијски чин против свих људских права.

Људуски говорећи то је нецивилизацијски чин супротан свим стандардима, рекла је она и додала да административно гледано у разговорима са званичницима у Лондону, Француској они то сматрају кршењем ЦЕФТ-а спразума, споразума о слободном трговини али и ССП-а.

"Србија првак у заштити права националних мањина"

Премијерка Ана Брнабић истакла је данас да је Србија апослутни првак у заштити права и слобода националних мањина у Европи, одбацујући тако замерке посланика Партије за демократко деловање Фатмира Хасанија, који је рекао да Србија не жели да интегрише албанску националну мањину у државне институције. 

Брнабићева је додала, да у Србији постоје и локалне самоуправе у којима је 15 службених језика у употреби.

Говорећи о стању албанске мањине у Србији и замерци посланика Хасанија да је мали број Албанаца запослен у државној служби, премијерка је рекла да је важно да они који желе да раде у републичким или локалним органима, морају да знају језик државе у којој живе, а обзиром да то, каже, није тако, тешко је да буду запослени.

Претходно је министар просвете Младен Шарчевић, такође одговарајући на замерке Хасанија да држава недовољно ради на образовању и обезбеђивању уџбеника на албанском језику, одбацио те тврдње.

Шарчевић је истакао да држава ради на обезбеђивању једнаких услова за све мањине у Србији констатујући да је за националне мањине увек најбитније питање образовање, и да у том смислу, између осталог, одржава редовне састанке са 27 националних савета у Србији. Србија је на многим пољима направила значајан искорак, али је онај у области образовања и реформи толико велики да је постала један од лидера у Европи, изјавила је председница Владе.  

"На многим пољима смо кренули да правимо стварно значајне искораке, али што се тиче образовања и реформи у образовању у претходне две године Србија је препозната као један од лидера у Европи", рекла је Брнабићева на седници у Скупштини Србије одговарајући на посланичка питања.

Према њеним речима, образовање је управо онако како треба да изгледа образовање за 21 веку и како је додала, у тој области је много урађено уз подршку цивилног сектора и привреде.

Брнабићева је похвалила резултате министра просвете Младена Шарчевића и изразила уверење да Србија може у пуној мери да оствари све потенцијале, а како је додала имамо их много.

"СББ не поштује Закон о електронским медијима"

Председница Владе Србије Ана Брнабић рекла је  да компанија СББ не постује Закон о електронским медијима и надлежно регулаторно тело РАТЕЛ, и истакла да они који највише говоре о слободи медија, уствари не поштују законе Србије.

Одговарајући на питање народног посланика Маријана Ристичевића о раду компаније СББ и канала који, како је рекао, не поштују законе и таквим радом уништавају домаће медије, Брнабићeva је указала да у држави у којојтврде да постоји "цензура и монопол", СББ има 51 одсто тржишта дистрибуције медијског садржаја у Србији.

"У мом стану, ја не могу да имам Телеком. Могу само да имам СББ. Немам могућност избора, као и многи грађани у нашој земљи, а то је захваљујући начину како је СББ ушао на тржиште, како је у то време радила сива економија, како је тада тај оператер био подржаван од политичких елита и како је то било легализовано без динара", рекла је Брнабићева.

Брнабић је истакла да "Телеком Србија" држи око 36 одсто, а "Пошта Србија" око четири одсто тржишта дистрибуције медијског садржаја у земљи и упитала како је могуће да Телеком Србија са мањим процентом дистрибуције медијског садржаја плаћа три пута већу накнаду од СББ-а.

"Ми то не можемо да проверимо, односно РАТЕЛ не може да провери, зато што СББ то третира као пословну тајну, ако пипнете у то, бићете највећи противник слободе медија и бићете ти који уводе цензуру", навела је премијерка.

Осим тога, премијерка је истакла и да СББ не поштује члан 100 Закона о електронским медијима, по којем је, како је рекла, оператер дужан да приликом дистрибуције медијских садржаја поштује логичку нумерацију канала, по којој би јавни сервис требало да буде први.

"Регулатор одређује нумерацију, а члан 100 врло јасно каже да први канал мора бити јавни сервис. Оператор који има 51 одсто тржишта дистрибуције медијског садржаја каже ''мене баш брига'', мени ће то бити трећи канал, а први и други Н1 и Нова С", указала је Брнабић.

Каже да држави сваки дан "соле памет" о владавини права, они који не поштују закон.

Према њеним речима, у извештају Европске комисије не може се чути тај проблем о непоштавању владавине права, регулаторних тела и институција, јер, како каже, то је табу тема.

"Само ми реците две ствари... Зашто Телеком плаћа три пута већу накнаду и како је могуће да супротно члану 100, оператор који држи 51 одсто медијског тржишта не поштује Закон о електронским комуникацијама", упитала је Брнабићева. 

Посланици Скупштине Србије разматрали су Предлог закона о комуналној милицији.