Извештај Комисије: Од Београда до Брисела, па у круг

Скупштинске и медијске наступе државних званичника у Београду анализирао је цивилни сектор, између осталог, како би урадио анализу поштује ли се претпоставка невиности у предметима који нису правоснажни.

И тај извештај цивилног друштва нашао се у годишњем извештају Европске комисије о напретку Србије у евроинтеграцијама.

Очигледно се, сматрају познаваоци, велики део и одбаци. Међутим, кажу да те оцене морају бити боље.

"Ако имате показатеље да се највиши државни органи обраћају судијама, тужиоцима, онда то говори о схватању самог појма претпоставке невиности", каже извршни директор Фондације за отворено друштво Милан Антонијевић.

И држава сваке године шаље званичан прилог, који улази у годишњи извештај. И то по позиву Еворпске комисије ресорном министарству, а потом они позив упуте на адресе 35 преговарачких група.

Из Београда се подаци шаљу у два наврата, а ове године био је и изузетак – додатне информације у вези са даљим напретком у поглављима 23 и 24.

"За свако преговарачко поглавље добијемо листу питања од Европске комисије и то је систем који је уведен у последње две године извештавања, тзв. нова методологија. Пре тога смо ми сами правили прилоге на основу онога што је урађено", објашњава помоћница министра за евроинтеграције Ксенија Миленковић.

Уколико поглавље није отворено та питања се, истиче Миленковићева, углавном односе на оно што је потребно урадити како би се испунила мерила за отварање поглавља. Уколико поглавље јесте отворено, питање је – докле се стигло.

Процењује се и докле се стигло са реформом државне управе.

"Ми имамо и посебан вид дијалога са Европском унијом када је реч о реформи државне управе, као и напредак у политичким критеријумима, а то су питања која се односе на основне демократске процесе, изборе, рад парламента", каже Миленковићева.

Уз институције, цивилно друштво и поверенике за равноправност, податке о стању на терену Бриселу шаљу и међународне организације, попут Фридом хауса о стању у медијима. Тако 99 страна званичног документа чини и тзв. извештај из сенке.

"Он је јавно доступан и обично је представљен на конференцијама за новинаре. Неколико месеци пре тога комуницира се са владом, са надлежним министарствима. Није то ништа тајно, не ради се иза затворених врата, то су редовне активности организација", указује Антонијевић.

Има ли у извештају места за политику 

Прате се и активности на политичкој сцени. Да ли је политичким оценама место у извештају Комисије из Брисела – полемише се већ данима у Београду.

"Извештај је објективна процена ситуације на бази свих информација које смо добили од стране службе ЕК – шта је постигнуто, где су још недостаци, шта мора да се направи убудуће. Наша амбиција је јасна, да земља кандидат буде спремна за чланство у ЕУ", наводи портпаролка Уније Маја Коцијанчич.

Анализа најновијег извештаја наставља се и наредне седмице. О њему ће Национални конвент разговарати са највишим државним званичницима.

То цивилни сектор тумачи као повратак дијалогу, како да се што лакше исправе замерке из Брисела.