Почела тродневна конференцији "Градимо мостове - причамо о Европи"

Директор фондације Конрад Аденауер у Србији Норберт Бекман Диркес је пожелео добродошлицу свим гостима, а посебно председнику Србије Александру Вучићу, истакавши да његово присуство потврђује добру сарадњу и везе Србије и Немачке.

Навео је да је Нови Сад изабран за место одржавања конференције јер је омладинска престоница Европе, млад град који има шта да покаже и каже, а 2021. године биће и европска престоница културе.

"Нови Сад се развија брзо, а КАС је фондација која ради на унапређењу разумевања унутар Европе, а самим тим и на Балкану. А, где би човек могао боље да говори о култури и вредностима, него у парламенту. Овде сви седимо као у малом европском парламенту, јер говоримо различитим језицима", приметио је Диркес.

Директор фондације Конрад Аденауер је истакао и да је Србија појам за суживот и различитост конфесија.

Како је рекао, конференција се одржава у здању из доба Баухауса, добром месту да се говори о историји и о будућности.

"Имамо довољно повода да говоримо о Европи. А, причати о Европи је јако важан моменат. Оно што ми говоримо о Европи, то су вредности које заједно треба да разумемо и живимо. То је један од задатака манифестације. Ради се о Европи која именује различитости и чува их као благо", поручио је Диркес.

Да истрајемо ка ЕУ, да стварамо Европу ту где живимо

Добри смо ако се понашамо како би Европа желела, констатовао је председник Србије Александар Вучић и истакао да, упркос таквом ставу према нама, желимо да уђемо у Европу и да корачамо европским путем.

"Добри смо уколико се понашамо како би они желели, али, истовремено, први пут ако им, рецимо, кажемо да није Пандорина кутија то што ми не признајемо Косово, већ је отварање Пандорине кутије то што сте ви урадили 2008. или 2006. рушећи Југославију...онда ћете да наиђете на зид неразумевања, ћутања или прећутног прекора, у најбољем случају", рекао је председник Србије.

Говорећи на тему "Србија у Европи", истакао је да Србија данас корача својим европским путем, некад спорије, некад брже, али да напретка има у томе да буде успешна и уређена земља.

"Још имамо времена да исправљамо грешке и нешто мање да их правимо", нагласио је председник Вучић.

Како је рекао, никад се није боље живело у Европи него данас и све чињенице на то указују.

"Ми Европу и данас прижељкујемо, очарани излогом и даље често пуним скупоценог бесмисла, а она нас, тобож, не види добро и некад нас се плаши као нечег непознатог. Ми на то реагујемо на два начина - показујемо као да смо је достојни, али се истовремено инатимо. Волимо да живимо евроским стандардом, волимо да имамо излоге као у Европи. Али, ако нам се нешто не свиђа, макар то било и пииање КиМ или владавине права, у исто време окрећемо леђа Европи и говоримо о њеном неправедном односу према свима нама", рекао је у Новом Саду Александар Вучић. 

Председник Србије Александар Вућич истакао је да би, кад направимо договор са Албанцима, кад год да се то догоди, најбоље решење било формирање велике економске зоне на Балкану, јединственог тржишта, које би се поставило ка Европи и свету као јединствен партнер.

Вућич је, у говору на отварању међународне конференције "Прићамо о Европи - градимо мостове", рекао да морамо да истрајемо на европском путу.

"Морамо да разумемо да нам је будућност у Европи, да морамо да се мењамо да би тој Европи припадали. Морамо да разумемо да смо сувише мали, јер, ако Европа чини свега шест одсто укупног становништва света, ми смо свега један одсто европског дела. То показује колико смо мали и безначајни и да не можемо ни на који начин озбиљније да мењамо ствари у свету. Ако меримо економску снагу, ми смо тек опорављена економија, која нема ни 50 одсто БДП једне мале Словачке. То показује у каквој смо ситуацији", указао је председник Вучић.

Он је истакао да је управо зато битно да "стварамо Европу" на подручју на којем живимо.

Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб истакао је да је стална градња мостова сарадње важна по мир на европском континенту, али да тиме не треба да се баве само државни органи, већ и културне организације, привреда и цивилно друштво.

"Прича о заједничкој Европи важнија је него раније, јер је европска фрагментација све већа. Очување европског политичког концензуса биће тема у будућности", рекао је Шиб.

Амбасадор Немачке је указао да на Западном Балкану постоје многе ране прошлости које нису још зарасле.

"Помирење и размена мишљења, градња мостова, као и свест о заједничкој култури је од централног значаја и то између земаља унутар ЕУ, а такође и заједно са онима које су на путу у Унију", поручио је Шиб.

Рекао је да се Србија налази на значајном путу ка ЕУ, и да јој Немачка у томе стално помаже. 

Војводина треба да буде узор целој Европи

Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор поручио је да Војводину с правом називају ''Европа у малом'' и да та покрајина по томе како негује културне и националне различитости, треба да буде узор свима у Европи.

Пастор је истакао да је Војводина домовина више од 23 народа, у којој 17 националних савета имају своје седиште, као и да је вишенационална и ''многобојна'' заједница у којој се различитост доживљава као вредност.

"Разликујемо се по језику, култури, обичајима, музици, кухињи, али имамо заједнички именитељ, а то је наше заједничко опредељење и намера да Србија, а унутар ње и Војводина, буде просперитетна држава", поручио је Пастор.

Некадашњи председник немачког Бундестага Норберт Ламерт рекао је да Србија спада у малобројне земље које имају перспективу чланства у ЕУ.

"Земље Западног Балкана припадају Европи, то је у њиховом интересу, као што је у интересу Европе да их укључи у процесе изградње Европе. Визија заједничке будућности мора да се оствари не само кроз узајамне изјаве љубави, већ стварањем претпоставки како би та перспектива била ставрна и реална", рекао је Ламерт, актуелни директор Конрад Аденауер фондације.

Европа, каже, остаје место где се и даље гради, мада та градња понекад личи на Вавилонски торањ.

"Да би се изградио торањ до краја, то је амбициозан задатак за Европљане. Појединачно то нико не може да уради, можемо само заједно", поручио је Ламерт.

Конференција се први пут одржава на Западном Балкану и други пут изван Европске уније, са циљем да се укаже колико је значајна европска баштина у књижевности, уметности и дијалогу.

На отварању је гудачки квартет "Мистик чело" одсвирао нумере "Свилен конац", "Хајде Јано"...

Идеја конференције је да се на једном месту окупе интелектуалце из области политике, новинарства, књижевности како би се приказало колико је знаћајна европска баштина књижевности, уметности и дијалога.

Током наредна три дана у Новом Саду ће се дискутовати на бројне теме, међу којима су "Ко се плаши Немачке? Историја једног европског проблема", "Колико сећање је потребно будућности?", "Региони и нације - основни предуслови европске заједнице", "Између Магреба и модерне: где се налази Београд"...

Конференција траје до 6. јуна у Скупштини АП Војводине.