Брнабић и Бетел: Будућност Србије је у ЕУ

Премијерка Ана Брнабић разговарала је са својим колегом, између осталог, о напретку евроинтеграција и значају Србије у ЕУ, као и о односима Београда и Приштине.

Навела је да је стратешки циљ Србије чланстово у ЕУ и да је задатак ове владе европска Србија.

Међутим, Брнабићева је истакла да су врата потпуно затворена за дијалог због такси Приштине на српску робу, а које су, упркос позивима међународне заједнице на повлачење, и даље на снази.

"Нећемо одговарати на инциденте и провокације, осим ако не ескалирају до степена да озбиљно угрожавају животе и безбедност Срба на КиМ. А надамо се да до тога неће доћи", поручила је премијерка.

Истакла је да актуелна ситуација не одговара никоме, пре свега онима који живе на КиМ, ни Србима, ни Албанцима, али ни региону, ни ЕУ.

Поручила је да је потребно да Приштина имплементира Бриселски споразум, јер ако се тај документ не спроводи, значи да више и нема првог споразума о нормализацији.

Додала је да и ЕУ, као гарант, треба више да инсистира на имплементацији споразума и формирању Заједнице српских општина (ЗСО) на Косову, што Приштина одбија да учини.

Самит у Паризу неће бити пропуштена прилика

Премијер Луксембурга Гзавије Бетел оценио је да предстојећи састанак у Паризу неће бити пропуштена прилика да се разговара о свим проблемима како би се покренуо дијалог Београда и Приштине.

"Не може се донети унилатерална одлука или решење. Решење ће бити оно које ће се заједнички донети и неће бити грешка једне или друге стране, већ ће заједнички моћи да се дође до деблокаде ситуације", рекао је Бетел.

Европа себи не може да дозволи замрзнути конфликт на Балкану који ће трајати две или више деценија, рекао је Бетел.

"Будућим генерацијама дугујемо решење које ће бити донето уз поштовање и једне и друге стране", казао је Бетел.

Поновио је да таксе које је увела Пришина на српску робу не побољшавају ситуацију и нагласио да те санкције штете и једном и другом народу.

Бетел је оценио да ће састанак у јулу у Паризу, до кога долази после самита у Берлину одржаног крајем априла на позив немачке канцеларке Ангеле Меркел и председника Француске Емануела Макрона, бити прилика за дијалог.

"Највећи проблем у политици је тај што сви причају једни поред других, а не једни с другима", казао је Бетел и додао да ће париски скуп бити прилика да се размене ставови и разговара међусобно да би се нашло решење.

Брнабићева је коментаришући исто питање рекла да не разуме како неко може да прихвати споразум и после шест година каже да га неће применити.

"Шта сада каже Брисел? Моје питање је куда идемо, чему ово води", рекла је премијерка и додала да није сигурна ни да Брисел то зна.

Додала да је плаше изјаве из Приштине и њихова логика шта желе, тим више када се узме у обзир да је економска сарадња постојала и у најтежим тренуцима односа Београда и Приштине.

Брнабићева је поновила да Србија само жели мир, стабилност и предвидивост и оценила да је ситуација губитничка "лоше-лоше" за обе стране.

Европска будућност Србије 

Брнабићева је истакла да је добра политичка сарадња Србије и Луксембурга, уз пријатељске односе на највишем нивоу, и захвалила на подршци Луксембурга европским интеграцијама Србије.

"Имали смо занимљиве, одличне разговоре и, иако делује да између Србије и Луксембурга не постоје конкретни пројекти, другачије је, па смо се и ми сами зачудили на стварима које су у последњих годину и по инициране између Србије и Луксембурга", рекла је Брнабићева.

Бетел је оценио да Србија има европску будућност, чак иако има људи који не верују да је Европа заједнички пројекат.

"Имамо заједничке проблеме и само заједно можемо да нађемо решења за њих. Знам да сте ви део те приче. Важно је да хоћемо да радимо заједно, да градимо мир за будуће генерације", рекао је Бетел премијерки Ани Брнабић.

Премијерка Србије је навела и да су за обе владе приоритети дигитализација, образовање, трансформација економије у ону засновану на иновацијама, знању, науци и креативности, као и е-управа, као најбољи начин борбе против корупције.

Додала је да постоји сарадња канцеларија за ИТ две владе, као и финансијска подршка Луксембурга у том погледу.

Поручила је да морамо почети да се ослањамо на услуге као додатну вредност, место на робу, и да ту можемо да учимо од Луксембурга, који данас има убедљиво највиши БДП по глави становника у ЕУ – 96.700 евра.