Округли сто о изменама Закона о политичким странкама

Бранко Ружић наводи да се измене односе на примену законом утврђене обавезе органа да по службеној дужности бесплатно размењују, обрађују и прибављају податке о чињеницама садржаним у службеним евиденцијама и тиме укине обавеза подношења одређених документата при регистрацији чиме се поступак убрзава и поједностављује.

Према Ружићевим речима, разлози за измену правног оквира налазе се у "унапређењу оних института који се у том закону ослањају на нови Закон о општем управном поступку који је ступио на снагу 2017. године".

Закон о политичким странкама, како је подсетио има велики значај у друштвено политичком систему те да се приликом доношења тог Закона 2009. настојало да се на целовит начин уреди слобода политичког организовања и омогући напредак у остваривању права грађана у тој области уз истовремено обезбеђење општег интереса.

"Закон представља правни оквир којим се уређује оснивање и правни положај политичких странака, упис и брисање из регистра, престанак политичких странака и друга питања значајна за рад политичких странака и усклађен је са захтевима које постављају извори права Европске уније", рекао је Ружић.

Навео је да је пракса примене Закона током десет година поставила захтеве за прецизирањем појединих решења и ближег нормативног уредивања неких питања која се тичу оснивања политичке странке, одржавања оснивачке скупштине, коришћења назива и симбола визуелног идентитета странке, ближег дефинисања рокова за поступање како подносиоца пријава тако и регистрационог органа, као и престанак рада политичке странке и брисање из Регистра.

Професор Факултета политичких наука Милан Јовановић представио је Анализу примене прописа у области удруживања.

Додао је да је Закон из 2009. остварио циљеве, али да је показао две групе проблема – техничког карактера, која се односе на рокове за оснивање странке и оне везане за странке националних мањина.

Јовановић је подсетио да је до 2009. и промене закона у Србији било 600 странака и да је тада за њихово оснивање било потребно 100 потписа што је кориговано наредним законом, те је сада потребно 100 пута више потписа.

Током избора на свим нивоима у Србији је било активно између 50 и 60 странака, рекао је Јовановић и оценио да број странака националних мањина уписаних у регистар указује на сумњу у злоупотребе, а при регистрацији је, додао је, приметна и злоупотреба преузимања регистрованих, политички неактивних странака.

Помоћница министра Ивана Антић рекла је да ће при оснивању странке бити обавезно формирање иницијативног одбора са најмање три члана, који треба да се договоре о називу и основном програму странке.

Тај одбор ће, како је додала, моћи да обавести Министарство и резервише име и симбол странке. За прикупљање оснивачких потписа биће дат рок од 12 месеци.

У регистар политичких странака тренутно је уписано 120 политичких странака, активно је 112, док су 72 регистроване као странке националних мањина, речено је на скупу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о политичким странкама.