"Само регион сарадње омогућава одржив развој Србије"

Дачић је рекао да је перспектива чланства у ЕУ важан подстицај и да је допринела да се многа отворена питања у региону решавају дијалогом. На том путу некада долази до суочавања и с тешким препрекама, попут дијалога Београда и Приштине, који је, како је нагласио, заустављен због "неразумних и ирационалних потеза" Приштине, између осталог и увођења такси на робу из централне Србије, што је само један у низу једностраних потеза.

"Ми смо спремни да, када Приштина укине ову незамисливу меру да онемогући проток робе у 21. веку, наставимо разговоре у најбољој вери, како би се постигло трајно и суштински компромисно решење за косовско питање”, порчио је Дачић.

Дачић је у обраћању захвалио државама које нису признале једнострану проглашену независност Косова и онима које су повукле своје првобитне одлуке, као и ПС Медитерана због подршке територијалном интегритету и суверенитету Србије, поштовању резолуције СБ УН 1244 и одбацивању могућности пријема Косова у чланство ове организације.

"Тиме сте упутили снажну подршку ставу Србије, али и дијалогу као принципу на којем морамо инсистирати у процесима решавања спорних питања, на путу до компромисних и трајних решења”, рекао је Дачић.

Истакао је да је мултилатерализам најбољи начин за решавање проблема и изазова у свету, попут безбедности, борбе против тероризма, климатских промена и миграција, те да све државе треба да покажу спремност за заједнички ангажман, у духу конструктивности, компромиса и флексибилности, како би се остварила визија бољег света за све.

Министар је навео да претње миру и стабилности постају све учесталије и интензивније, повезаније и међусобно условљене, а број кризних жаришта повећан, те да Србија с посебном забринутошћу прати ситуације у Африци и на Блиском Истоку, које имају далекосежне последице по будућност држава погођених сукобима, али и чији се ефекти одражавају и на друге регионе.

Каже и да су миграције, све масовније услед трагичних конфликата и тешких услова живота људи, тема од посебног значаја и за регион Медитерана.

Дачић је рекао да у Србији, након затварања такозване Балканске мигрантске руте, борави око 4.500 избеглица и миграната, који претежно потичу из региона Блиског истока, појединих азијских и афричких земаља.

Додаје и да Србија чини све што може да обезбеди смештај, храну, обућу, одећу, здравствену заштиту и психо-социјалну помоћ и образовање за сву децу школског узраста.

Навео је и да тероризам, екстремизам и радикализам не познају границе, те да је Србија, ослањајући се на сопствене напоре али и међународну сарадњу активно укључена у превенцију, сузбијање и спречавање тих претњи, као и да примењује све релевантне документе, укључујући и Глобалну стратегију УН за борбу против тероризма.

“Неопходно је да се на свим нивоима остварује блиска сарадња и размена информација уз висок степен међусобног разумевања и подршке, верујући да само на тај начин мир и безбедност могу бити осигурани и додатно унапређени", рекао је Дачић.

Истакао је и да ће Србија наставити рад на смањењу ризика од природних катастрофа узрокованих измењеним климатским условима.

Дачић је истакао и да се Србија залаже за подстицање дијалога и смиривање тензија у најосетљивијих кризним жариштима у свету и истакао да улога Уједињених нација остаје кључна, нарочито у региону Северне Африке и Блиског истока.

Потпредседник Скупштине Србије Верољуб Арсић рекао је да одржавање седнице ПС Медитерана у Београду говори о посвећености Србије миру, безбедности, поштовању људских права и слобода, али и угледа у међународној заједници.

"Активно учешће делегације Скупштине Србије у свим облицима сарадње у ПС Медитерана јасно говори колико је Србија посвећена сарадњи у региону", рекао је Арсић.

Главне теме заседања ПС Медитерана, организације која окупља медитеранске државе Европе, Африке и Блиског истока, биће борба против тероризма, климатске промене, подршка развоју малих и средњих предузећа, миграције, људска права.

На седници је прочитано и писмо генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереса који је указао на значај те парламентарне организације и важност дијалога о свим питањима и изазовима са којима се суочава свет.

ПС Медитерана настала је из серије конференција о безбедности и сарадњи у Медитерану, а Србија је њен пуноправни члан од оснивања 2006. године.

Циљ процеса је да развије свеобухватну регионалну политику, културни дијалог, партнерство, раст, укључујући све земље из региона.

Пленарно заседање Скупштине Медитерана одржава се једном годишње, а једном годишње заседају и три стална одбора.