На самиту у Познању од економије до безбедности

Самит ће 4. јула окупти шефове дипломатија и министре економије, а дан касније лидере Западног Балкана, рекао је Виеслав Тарка у Београду на трибини о очекивањима од Самита као дела Берлински процеса кога је 2014. покренула канцеларка Ангела Меркел у циљу приближавања Западног Балана ЕУ, али и подстицања сарадње у самом региону.

Према речима Тарке, Берлински процес није алтернатива проширењу, али је комплементаран политици Европске комисије и доприноси европском путу земаља Западног Балкана.

"Самит у Познању одржава се непосредно након избора у Европском парламенту и зато ће бити прилика да се пошаље јак сигнал да је потребно наставити правац позитивне динамике коју је представио председник ЕК Жан Клод Јункер", казао је Тарка.

Скуп ће се, како је додао, заснивати на билетаралним темама, са истовременим фокусом на будућност Европе и перспективе у светлу могућих европских промена и њиховом могућем утицају на процесе, казао је Тарка који је пре десетак година био амбасадор у Хрватској.

Представница Европског политичког института из Скопља Симонида Качарска оценила је да повезивање као једна од четири кључне теме Самита може да мотивише земље као што су Грчка, Бугарска или Мадајрска да сарађују са регионом Западног Балкана.

Педставница мреже Политикон из Црне Горе Јована Маровић навела је да би било добро да се у Берлински процес као тема укључи и владавина права, а према речима координаторке Форума цивилног друштва Берлинског процеса Ане Марјановић Рудан теме је потребно проширити између осталог и питањима безбедности и миграција, али и заштите животне средине.

Игор Бандовић из Европског фонда за Балкан оценио је да је Берлиснки процес постао двосмеран и допуна процесу проширења.

Представник приштинске организације Демократија за развој Шпенд Емини рекао је да су инвестиције у региону и даље ниске и да износе око 23 одсто бруто дохотка, те одатле већа потреба за повезивањем.

Теме Самита ЕУ-Западни Балкан, одржаних у Берлину (2014), Бечу (2015), Паризу (2016), Трсту (2017) и Лондону (2018) биле су везане за јачање регионалне сарадње, али је последњих година сенку на те иницијативе бацила мигрантска криза и криза у ЕУ.