За чланство Србије у ЕУ 55 одсто грађана

Истраживање под називом "Европска оријентација грађана Србије", у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађено је према стандарду Евробарометра, наводи се у саопштењу Министарства.

Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих чак 75 одсто (чак седам процената више него пре шест месеци) сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.

Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 25 одсто испитаника препознало је да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у периоду од 2000. до данас, на другом месту се, према перцепцији грађана, налази Русија са 23 процента, на трећем Кина са 19 и на четвртом Јапан са девет одсто.

Званични подаци говоре да су у периоду од 2000. године до краја 2016. Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава били највећи донатори, чиме су значајно допринели развоју Србије – појединачно гледано Европска комисија донирала је 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милиона евра, Шведска 232,11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра.

Све позитивне асоцијације на Европску унију имају тренд раста. На пример, грађани појам ЕУ повезују с бољом будућношћу за младе, бољим животом, вишим стандардом, благостањем, путовањима, и то њих 49 одсто.

Проблеме Београда и Приштине решавати независно 

Највећи проценат грађана, њих 64 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Републике Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.

Борбу против корупције (21 одсто), реформу здравственог система (16) и реформу правосуђа (15 одсто) грађани виде као најзначајније и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот.

Следеће по важности су им боља заштита људских права, са 11 одсто, реформа образовног система, са 10, те реформе у области пољопривреде и заштите животне средине, са по девет одсто.

За 17 одсто грађана чланство у ЕУ представља пут ка бољој будућности младих људи, а такође за 17 одсто више могућности за запошљавање, за 15 одсто могућност слободнијег кретања унутар граница ЕУ, а за девет одсто могућност да се уреди стање у нашој држави.