Народњачки план за кризу

Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница прецизирао је да је у низу мера за ублажавње последица светске економске кризе предложено формирање интервентног фонда за предузећа која су директно погођена кризом, као и спровођење нафтно-гасног аранжмана са Русијом.

Једна од предложених мера је и мораторијум на одлуку о једностраној примени Споразума о стабилизацији и придруживању, јер би се применом тог споразума Србија лишила прихода од царина и пољопривреду изложила удару добро субвенционисаних пољопривреда ЕУ.

"У историји уговора то је непозната појава, да једна земља једнострано и на своју штету примењује неки уговор", казао је Коштуница.

Додао је да би у светлу светске економске кризе требало редефинисати уговор са италијанским "Фијатом" разматрањем могућности реализације гринфилд инвестиција или приватизације "Заставе".

Повећати субвенције пољопривреди

Оценивши да је неопходно повећати субвенције пољопривреди за 100 одсто, а не смањити како је то предвиђено предлогом аграрног буџета, Коштуница је навео да би једна од мера била и преузимање од стране државе половине годишње камате кредита за развојене пројекте.

Председник ДСС-а сматра да национална валута треба да буде у функцији јачања српске привреде "а не увозничког лобија, што је сада случај".

Коштуница је упутио низ критика Влади Србије, оценивши да није способна да се "избори с кризом, јер криза управља владом".

Према његовим речима, влада која није у стању да управља сама собом, не може управљати ни друштвом.

"Тешко да се ова влада може поправити без избора", казао је Коштуница.

Лидер Нове Србије Велимир Илић оценио је да је предложени буџет за 2009. годину "изразито преживљавајући" и да као такав стимулише отпуштање радника.

Председник Народне партије Маја Гојковић истакла је да влада Мирка Цветковића, за разлику од светских влада, није учинила ништа и не ради ништа како би донела план којим би предупредила последице светске економске кризе.

Председник Економског савета ДСС-а Ненад Поповић је рекао да, у условима економске кризе, треба повећати буџет Фонда за развој за два милиона евра.

Поповић је навео да би спровођење нафтно-гасног споразума са Русијом и хитно закључивање уговора о приватизацији НИС-а Србији донело приход од 400 милиона евра, најмање 500 милиона евра инвестиција и 700 милиона инвестиција у другој фази.

"Једна од мера је и мораторијум на одлуку о једностаној примени Прелазног трговинског споразума и редефинисање уговора са Фијатом. Фијат је увек добродошао у Србију, али онако како инвестира у друге државе", казао је Поповић.