Европски парламент: Србија урадила много, неопходан даљи напредак

Највише се инсистирало на независном правосуђу, слободи изражавања и медија и усклађивању спољне и безбедносне политике са политиком ЕУ.

Посланици Европског парламента у великом броју осудили су увођење такси на робу из Србије од стране Приштине.

Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер навео је да власти у Београду спроводе "импресивну агенду економских и структурних реформи" чији су резултати, према његовим речима, већ видљиви.

"У области владавине права неопходно је осигурати примену независног правосуђа у пракси, док корупција и организовани криминал представљају препреку не само за демократски, социјални и економски развој Србије већ и целог региона", поручио је Макалистер.

Заложио се и за јачање слободе изражавања и медија у Србији и подсетио на важност регионалне сарадње и нормализације односа Београда и Приштине.

Кристијан Дан Преда из Европске народне партије каже да би желео да види Србију у ЕУ чланству до 2025, али је упозорио да много посла остаје да се уради.

"Изгледа да је дијалог са Косовом фундаментално питање и да тамо постоје препреке и назадовања због одлуке Косова да уведе таксе на робу која долази из Србије", поручио је Ден Преда.

Нагласио је "забринутност што највиши српски званичници не прихватају одлуке Суда у Хагу и масакр у Сребеници не карактеришу као геноцид".

Посланица европских Социјалдемократа Тања Фајон наводи да постоји разлика између "онога што пише у ЕУ документима и стварне ситуације у земљи".

"Истина је да Србија има позитивне економске индикаторе, али и даље има проблема са владавином права, дубоком подељеношћу друштва и слободом медија", изјавила је Фајонова.

Посланица европских Социјалдемократа је европским посланицима показала насловну страну Илустроване политике "Пси су пуштени" и оценила да такве ствари Србију удаљавају од ЕУ.

"ЕУ неће бити целовита без Србије, али не треба нам Србија где ћемо да читамо о пребијеним члановима опозиције и националстичким играма већ о здравој демократији и добрим односима са Косовом", поручила је Фајонова.

Представница Европских конзервативаца и реформиста Ружа Томашић је изнела забринутост због умереног тона којим се у извештају о Србији говори о процесуирању ратних злочина.

И остали чланови Европског парламента из редова хрватских парламентараца углавном су се жалили на питање права хрватске мањине у Србији и јурисдикцију Београда у процесуирању ратних злочина при чему су оценили да се Србија понаша као "мали Хаг".

Са друге стране, било је и оних посланика као што су Жан Лук Шафхаузер или Андор Дели који су се заложили за смањивање притиска на Србију да "изабере између Истока и Запада", односно на повећање притиска на Приштину да једностраним потезима не угрожава нормализацију односа са Београдом.

Посланик Иво Вајгл је поручио да европски Либерали подржавају интеграције Србије у ЕУ и преговоре који се тим поводом воде.

Наводи да Србија мора више да уради у области владавине права, у успостављању плуралистичких и демократских односа у Парламенту Србије, као и у осигуравању слободе медија.

"Неопходно је појачати ниво комуникације како унутар земље тако и са суседима и завршти са говором мржње. Само таква Србија биће добродошла у ЕУ", закључио је Вајгл.

У име Зелених, посланик Игор Шолтес навео је да је Србија "апсолутно напредовала" у областима јавне администрације, тржишној економији и економском расту и еконмској стабилности.

Према његовим речима, још је посла остало да се уради у области борбе против корупције и организованог криминала.

Наводи да је Србија важан играч у целом региону и да зато ЕУ мора да регује на поједине изјаве које долазе од српских званичника, указујући на свој амандман који говори о "непризнавању одлуке Суда у Хагу да је у Сребреници почињен геноцид".

О његовом амандману, као и о преосталих седам усмених амандмана и целокупној Резолуцији о Србији, Европски парламент ће гласати у четвртак у подне.