Поуке избора за националне савете националних мањина

Србија ће након ових избора за националне савете националних мањина имати 22 национална савета, а толики број, како је рекао државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак, нема ниједна земља у окружењу, а реткост су и код држава-чланица Европског савета.

Из надлежног министарства, а на примедбу да је изборни материјал био на српском језику и на ћирилици, кажу да је тај материјал био преведен на све језике националних мањина који су учествовали у процесу, али примећују и да је интересовање јавности било много веће за те изборе него што су били заинтересовани сами бирачи, односно представници мањинских заједница.

Бошњак је подсетио да је гласање било омогућено на готово хиљаду локација, чак и у одређеним месним заједницама, те поручује да је улога државе да ради на пуном укључивању припадника националних мањина у српско друштво, што се, тврди, интензивно и чини.

На констатацију председнице Управног одбора Центра за истраживање миграција Биљане Јовић да је њиховој организацији достављено више извештаја о неправилностима и да су информације о притисцима прослеђене надлежним иституцијама и дипломатском кору, Бошњак је приметио да је "читав сет проблема изван закона."

Оценио је да је ипак атмосфера која је обележила изборе за националне савете националних мањина далеко превазишла негативан утицај.

Уз опаску да је наш законодавни оквир препознат као један од најбољих, Бошњак је приметио и да нам праксе и поступања ипак зависе од "политичке културе и сазревања овог друштва".

Нагласио је и да примедбе о политизацији националних савета нису само питања за министарство које он представља, већ да су и те, али и критике на финансирање избора питања за ширу заједницу, али и за нека конзуларна представништва.

Медији незаинтересовани за изборе

Томислав Жигманов из Националног савета хрватске националне мањине оценио је да редовно одржавање избора за националне савете указује да је Србија обезбедила минимални институционални оквир за развој мањинских група, али истовремено он замера због тога што, каже, а није постојала довољна медијска заинтересованост за ове изборе.

Према речима Душана Јањића из Форума за етничке односе основни проблем је што институционални оквир мањиске политике није довољно разрађен и дорађен.

"Министарство за државну управу и локалну самоуправу из данашње полемике и целокупног изборног процеса у овој години усвојиће одговарајуће поуке и након тога мењати законодавство и одређена правила како у најодговорнијим деловима администрације које се бави мањинском политиком, тако и у односу на све заинтересоване стране за националне савете", рекао је Бошњак.

Указао је, међутим, на мешање "појединих из дипломатских представништава" у Србији, а из земаља окружења у овај изборни процес и захвалио је оним дипломатама из суседства који су добронамерно и коректно испратили ове изборе.

Примедбе на рачун бугарских дипломата

Највише оптужби је било је на рачун бугарског дипломатског представништва у Србији, о чму је говорио Владимир Захаријев, председник Националног савета бугарске мањине, тврдећи да су дипломате из бугарске амбасаде и конзулата ишле свуда и причале како је он лош председник и како треба да буде смењен.

Захаријев је Танјугу рекао и да "он властима у Софији смета јер није слепи послушник и зато што воли Србију".

На велики број неправилности током изборног процеса указао је Витомир Михајловић из Националног савета ромске националне мањине.

Он сматра да је листа "За свеевропски покрет" ромске националне мањине имала подршку одређених политичких странака у Србији и да је на основу тога победила на изборима.

"Речено је да је излазност Рома била 85 одсто, а сасвим смо сигурно да није изашла ни половина припадника ромске заједнице у Србији", додао је Михајловић, додајући да бирачки спискови нису уређени, те да су поново "гласали" умрли, они који живе и раде у иностранству и на дан избора нису ни били у земљи.

Заједнички став учесника данашњег скупа је да треба да се иде у смеру "интегрисања мањина у српско друштво, а не у правцу креирања националне државе у којој би националне мањине биле својеврсна одвојена острва у Србији" .