Њузвик: Србија жели свој пут између НАТО-а и Русије

Њузвик у тексту објављеном на свом сајту пише да се у београдској Палати Србија, модернистичкој згради изграђеној после Другог светског рата како би симболизовала рођење социјалистичке Југославије, Ивица Дачић, дугогодишњи политичар и актуелни заменик премијера, обратио групи бивших и садашњих званичника НАТО-а, експерата за безбедност и ентузијастима, са "визијом за потенцијалну сарадњу његове земље са западним војним савезом".

"Наше активности, састоје се од сарадње која подразумева војне и друге вежбе са земљама које нису чланице НАТО-а, и не штете нашим односима са НАТО-ом и њеним чланицама", рекао је Дачић.

Додао је да је Србија свесна да су односи Србије и НАТО-а "деликатни, оптерећени наслеђем прошлости" и бомбардовањем Савезне Републике Југославије, без одобрења СБ УН, што је узроковало бројне цивилне жртве и огромна материјална разарања.

"Имамо различите погледе на то и то је реалност", рекао је Дачић.

Њузвик наводи да су примедбе званичника о потенцијалној сарадњи показале "суптилан али значајан помак руководства једне земље која има горке односе са НАТО-ом".

Такође, објашњава да је Западна војна алијанса, под руководством тадашњег америчког председника Била Клинтона, бомбардовала Југославију 1999. године, како би спречила даље борбе у српској покрајини Косово, а да скоро две деценије касније, поједине београдске зграде и даље носе обележја напада.

Историјски односи и везе са Алијансом 

У Србији се, наводи Њузвик, "шире гласине" о болестима и трајним деформитетима које је узроковао осиромашени уранијум у НАТО бомбама, а како сајт додаје, те гласине су пропагиране упркос томе што стручњаци нису нашли доказе да су болести повезане са бомбардовањем.

Испред Народне Скупштине налази се велики транспаренти на којима се осуђују злочини НАТО бомбардовања и осуђују Бил и Хилари Клинтон за почињене ратне злочине на Косову.

Ипак, историјски оштри односи државе са НАТО-ом нису спречили владу да у потпуности формира везе са Алијансом.

У октобру, НАТО и Србија одржали су заједничке вежбе за припрему одговора за катастрофе, а НАТО званичници су истакли да се много сарађује "иза сцене" између Србије и НАТО-а.

Тренутно, Србија је једина држава на Балкану која не тежи да се придружи НАТО-у, док су се некадашње југословенске Републике Хрватска и Црна Гора већ придружиле алијанси, а Македонија очекује да јој се придружи у блиској будућности.

Поједини аналитичари питају се како ће Србија, која учествује и у војним вежбама са Русијом и чије се руководство поноси у очувању здравих веза са Москвом и Европом, ступити у интеракцију са НАТО-ом када се све суседне државе придруже.

Скандинавија као модел 

За неке, Скандинавија, мала група северноевропских земаља, која је успешно избегла међусобне ратове два века, док је градила различите везе са НАТО-ом и ЕУ, могла би да буде добар модел за Балкан.

Шведска и Финска су чланице ЕУ, али нису чланице НАТО, Норвешка чланица НАТО али не и ЕУ, Данска чланица обе организације, а све четири државе међусобно сарађују о бројним безбедносним питањима.

"Напад на једну нордијску државу погодиће све јер смо ми мали и то је лекција за Балкан. Не морате сви да будете део исте организације", изјавила је директорка за северну Европу у Атлантском савету, Швеђанка Ана Висландер.

Према њеним речима, Шведска се придружила Партнерству за мир чим се оно основало – 1994. године, не зато што је желела да се придружи НАТО-у, већ зато што је желела да сарађује на изазовима са којима се Европа суочила када је нестала разлика између Истока и Запада.

Ипак, наводи Њузвик, војна неутралност не иде без одређених замки.

Бројни експерти приметили су да држава мора да има сопствене изворе да се брани уколико не жели да се придружи званичној војној алијанси. 

Које је цена независности? 

Та независност иде са огромном ценом за државу попут Србије, која још увек има БДП по глави становника испод 6.000 долара годишње.

"Бити потпуно неутралан је невиђено скупо и мислим да српски лидери то знају. Сматрам да је проблем са Србијом у извесном смислу то што жели да буде потпуно неутрална и исправно избалансирана између обе стране, али они то не могу да приуште и покушавају да се заштите на различите начине. То им даје мање безбедности и више трошкова", изјавио је амбасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад.

На пример, Србија купује војну технологију и од Русије и од Европе, чиме држава постаје рањивија за сајбер нападе.

Бјорнстад истиче да, ако желите да заштитите своју инфраструктуру, компјутерске мреже, морате да одлучите од кога се заправо браните и у зависности од процене опасности, каже он, морате да одлучите од кога купујете опрему.

"Србија купује од свих земаља и ако све то повежете у основи немате безбедност, јер су вам различита врата отворена", рекао је норвешки амбасадор.

Ипак, НАТО званичници су рекли да су спремни да подрже циљ Србије у постизању војне неутралности на било који начин.

Према речима, заменика помоћника Генералног секретара НАТО-а за политичке послове и безбедносну политику Џејмса Апатураја, алијанса зна да односи НАТО-а и Србије нису "у потпуности без компликација".

"Ми у НАТО-у желимо да уложимо додатну енергију да помогнемо државама у овом региону да постигну своје циљеве, који год да су им циљеви. Оно што желимо је више практична сарадња, више политички дијалог. То није двориште НАТО-а, то је наша кућа. То је једна соба у великој Европској кући", рекао је Апатурај.