ЕУ у Приштини: Нема датума за визну либерализацију

У саопштењу достављеном приштинском листу Зери поновљено је да је Европска комисија закључила да су централне власти испуниле све критеријуме либерализације виза и да је препоручено државама чланицама ЕУ и Европском парламенту да одобри укидање виза за Косово.

Међутим, објашњава ЕУ, коначна одлука је на Европског савету.

Косовски премијер Рамуш Харадинај, ипак, верује у визну либерализацију до краја године.

Харадинај је рекао да се Косово тренутно фокусира на настојања за чланство у Интерполу, али да ће добра вест о либерализацији визног режима да стигне до краја децембра.

Он је такође рекао да не постоје земље које се стварно противе безвизном путовању за житеље Косова, али да постоје неке које су тражиле додатна појашњења.

Харадинај је позвао представнике политичких партија да подрже процес либерализације визног режима и не преносе песимистичке поруке.

Против визне либерализације за Косово је 12 или 13 држава Европске уније, тврди директор приштинске Групе за балканску политику Наим Рашити, након посете институцијама ЕУ у Бриселу.

Рашити, је рекао у Бриселу није видео да ће питање визне либерализације за Косово бити покренуто у блиској будућности.

Према његовим речима, схватио је да има 12 или 13 земаља које се противе отварању поступка укидања виза, међу којима и Немачка.

Рашити каже да је током прве половине наредне године, када Румунија буде председавала ЕУ, мало вероватно да се нешто на том плану може очекивати.

Осим тога, додао је, приближавају се избори за Европски парламент, који се одржавају у мају 2019.

Ако одлука не буде донета до краја ове године, визна либерализација за Косово може бити одложена за 2020. годину, каже Рашити.

А уколико се обистине најаве да ове године неће бити визне либерализације, Одбор за заштиту људских права и слобода у Приштини, упозорава да ће се Косово суочити са многим проблемима, а који би, додају, имали утицај и на регионални развој.

"Опозиција може да инструментализује цивилно незадовољство, за слање земље у превремене изборе. Незадовољство и побуна могу бити усмерени и против међународне заједнице на Косову, из које примењују двоструке стандарде", наводи се у реаговању Одбора.

Из ове цивилне организације најавјују да протест и побуна могу да поприме насилни карактер, који се тешко могу држати под контролом.

"Имаћемо даље продубљивање јаза између косовских политичких партија, које стално држе земљу под притиском. Имаћемо нову избегличку кризу и косовски грађани могу да упадну на територију суседних земаља, тражећи могућности за илегалне преласке граница западних земаља. Трговина људима ће расти и угрозиће безбедност Косова и региона", подвлачи се у саопштењу Одбора за заштиту људских права и слобода на Косову.