Како ЦИА види Србију

У извештају, објављеном на сајту ЦИА, као повољни фактори наводе се и "релативно јефтина и квалификована радна снага" и споразум о слободној трговини са ЕУ, Русијом, Турском и земљама чланицама Централноевропског споразума о слободној трговини.

Као главне економске изазове, ЦИА је издвојила стагнирајуће приходе домаћинстава, потребу за стварањем нових радних места у приватном сектору, структурне реформе државних предузећа, реформе јавног сектора.

Као друге изазове означила је неефикасан правосудни систем, висок ниво корупције и старење становништва.

У извештају ЦИА спомиње и да је Србија "тачка претовара хероина из југоисточне Азије ка западној Европи, као и да има економију осетљиву на прање новца".

У поглављу извештаја које се односи на међународне проблеме, наводи се да Србија протестује јер су САД и друге државе признале независност Косова.

У извештају се даље наводи да неколико хиљада мировних снага, предвођених НАТО и под привременом административном мисијом УН, на Косову наставља да одржава мир између "албанске већине и српске мањине на Косову".

Такође, наводи се да Србија и даље има нерешен гранични спор са БиХ и Хрватском око границе на Дрини, односно Дунаву, али и нека друга нерешена билатерална питања која датирају од сукоба деведесетих година.

ЦИА је на сајту објавила и да се Србија, по потрошњи на одбрамбене програме Војске, налази на 85. од 153 светскe земљe које су се нашле на листи и да је у томе испред Хрватске (91), а иза Црне Горе (64).

Поред основних података који се односе на податке о председнику и премијеру државе, државно уређење, географски положај, број становника, климу, рачунање времена, ЦИА је навела и да странци држављанство Србије не стичу аутоматски рођењем и да је период добијања држављанства око три године.