Посланичка питања о дугу, "црној листи", посланику Бундестага

Посланици Скупштине Србије питали су представнике Владе како се јавни дуг земље смањио "преко ноћи", да ли се истражује "сумњиво пословање фирми из Србије, а чији су власници наводно најближи сарадници Драгана Ђиласа, зашто Србија није скинута са "црне листе" земаља које су осмуњичене за корупцију и прање новца, али и о изјави посланика немачког Бундестага.

Посланик Народне странке Мирослав Алексић, у дану за постављање питања, позвао је министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића да поднесе оставку због тога што је Србија, како каже, и даље на "црној листи" земаља које су осмуњичене за прање новца, корупцију и финансирање тероризма (ФАТФ), као и министра финансија Синишу Малог, јер, према његовим речима, "фалсификује" податке о јавном дугу.

Алексић је рекао да је Србија у фебруару 2018. године доспела на "црну листу" ФАТФ-а, а током године су, како наводи, премијерка Ана Брнабић и министар Стефановић обећали да ће сви недостаци бити исправљени до краја лета и да она више неће бити на тој листи.

"У међувремену су урађене две резивије, једна у јуну, друга у октобру, и Србија је", истиче Алексић, остала на тој листи.

Тврди и да је Мали доласком на место министра финансија "почео да фалсификује све што му дође под руке", па се тако, како је рекао, јавни дуг смањио "преко ноћи".

Према његовим речима, Републички завод за статистику 1.октобра ове године донео је одлуку да за 2,5 милијарде евра повећа приходе Србије и на тај начин "доведе грађане у заблуду да је јавни дуг смањен са 60 одсто (у јуну) на 56 одсто".

Посланик СНС-а Алекасандар Марковић имао је питање за Министарство финансија, односно за Управу за спречавање прања новца.

"Да ли су се укључили у истрагу холандске финансијско-обавештајне службе које се баве финансијским криминалом и које већ дуже време истражују сумњиво пословање фирми из Србије, а чији су власници, како медији преносе, најближи сарадници Ђиласа и Шолака, ако не и они сами", питао је Марковић.

Питао је да ли су тужиоци из Холадније затражили од Управе податке о тим фирмама, јер медији наводе да је тамошње тужилаштво већ почело да истражује њихово пословање.

Марковић је питао Министарство унутрашњих послова да ли ће истражити медијске наводе о том случају, јер, како каже, постоји основана сумња да су у питању "проблематичне вишемилионске транскације између тајкунских фирми у Србији и оних у иностранству".

О посланику Бундестага, Моравском коридору, навијачким групама

Посланик СРС-а Александар Шешељ коментарисао је изјаву посланика немачког Бундестага Петера Бајера да Србија треба да призна Косова да би ушла у ЕУ, рекавши да се то говори годинама уназад и да Влада Србије треба да изађе у јавност и каже да ли је спремна да стави потпис на правно-обавезујући споразум и обезбеди такозваном Косову столицу у УН.

Шешеља је интересовало и да ли ће Србија да да дипломатски статус српско-руском хуманитарном центру у Нишу, али и то колико је страних компанија које су добиле субвенције остало у Србији.

Оценио је да је то "погубна" економска политика наметнута од ММФ-а који је, како каже, прави господар српске економије.

Самостални посланик Зоран Живковић питао је премијерку Ану Брнабић и потпредседницу Владе Србије Зорану Михајловић о изградњи Моравског коридора подсетивши да је недавно отписан Меморандум са америчком фирмом "Бехтел".

Живковић наводи да се у Меморандуму наводи да изградња 110 километара пута кошта 800 милона евра, указујући да се пре неколико година разговарало са кинеском компанијом и да је цена била испод 500 милиона евра.

"Разлика је драматична. Како је могуће да за пет, шест година толико поскупи изградња путева у Србији", упитао је Живковић, а тражио је одговор и због чега није расписан међународни тендер и зашто је изабрана баш та америчка компанија која је градила у региону, а они који су с њима правили договоре завршили у затвору.

Живковић је имао питање и за министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића.

"Јако дуго је познато да су навијачке групе огрезле у дубоком криминалу. Ту су дрога, изнуде, убиства. Не постоји ниједан организован криминал који је такав, а да нема везе са влашћу. Питам министра унутрашњих послова и премијерку, да ли је тачно да је добар део тих ''навијацких група'' у директним контактима са врхом власти", питао је Живковић.

O "Тијанином закону"

Самостални посланик Миладин Шеварлић бројао је до 16 "за 16 секунди", а онда упитао колико је секунди потребно да се изброји до 160.000 колико је грађана потписало петицију да се усвоји "Тијанин закон".

Питао је Владу Србије, ресорна министарства, али и Скупштину Србије када ће коначно тај закон бити на дневном реду парламента, као и шта треба да се догоди да више не буде жртава.

Посланик Нове Србије – Покрета за спас Србије Ђорђе Вукадиновић је питао зашто РТС није преносио одбојкаше утакмице.

"Нема превише спортова у којима је Србија успешна. Обавеза је јавног сервиса кад већ не испуњава друге обавезе које се тичу објективног информисања, да то чини. Рећи ће да није било средстава, али то није тачно, јер се ради о скромним сумама", рекао је Вукадиновић.

Упитао и зашто још увек није смањена цена нафтних деривата, као што је то обећано још летос.

"Када су престали протести, све је заборављено и гурнуто под тепих. Цена нафтних деривате је још већа од тада", констатовао је Вукадиновић.

Председница Скупштине Србије Маја Гојковић изрекла је опомену посланику Српске радикалне странке (СРС) Милораду Мирчићу, јер је добацивао током седнице.