Бушати: Стереотипи су ту, али и воља за боље односе

"Односи Срба и Албанаца могу бити нормални односи, који се прогресивно развијају, са успонима и падовима, и инцидентима попут оних на фудбалској утакмици. Али они се динамично развијају и имају велики неистражени потенцијал", рекао је Бушати.

Шеф албанске дипломатије учествовао је на панел дискусији у оквиру ширег пројекта "Срби и Албанци-куда даље?" који реализује новинска агенција Танјуг у сарадњи са албанском агенцијом АТА.

Приметио је да постоје сигнали и воља да се превазиђу ствари из прошлости.

"Али тешко је игнорисати слона у просторији, а тај слон је Косово. Мишљење Албаније је да је процес нормализација тежак, али да се уз посредовање ЕУ развија. Верујемо у дијалог и компромис јер једино ће то довести до више стабилности у региону али и висе инвестиција", истакао је шеф албанске дипломатије.

Према његовим речима, процес помирења је болан и један шири процес и не сме бити остављен по страни и препуштен забораву.

Стереотипи су ту, негативни су, напоменуо је Бушати, позвавши се и на резултате истраживања које је за потребе Танјуга урадио "Фактор плус".

Једно од важних питања у односима између Србије и Албаније јесте и питање мањина - српске у области Скадра и албанске у, како каже, Прешевској долини.

Бушати каже да су предузети кораци у циљу унапређења положаја српске мањине у оквиру Закона који третира то питање, док кад је реч о албанској мањини у Србији истиче да треба више урадити на њиховом економском развоју и сузбијању, како наводи, дискриминације.

Бушати је рекао да је то и обавеза коју Србија има на путу ка ЕУ.

Напомиње да је на путу ка ЕУ важно усаглашавање политика, укључујући безбедносну, без обзира на опредељење Србије по питању НАТО-а, што је, како каже, потврђено и у разговорима председника Србије и Русије јуче.

"Наш задатак је да се трансформишемо од суседа у прошлости у истинске суседе", сматра Бушати.

"Сада је прилике за решење или прети замрзнути конфликт"

Бивши представник ЕУ за Косово и некадашњи високи представник међународне заједнице у БиХ Волфганг Петрич упозорио је у Тирани, да би пропуштање актуелне прилике за решавање косовског питања могло водити ка стварању замрзнутог конфликта у Европи.

Петрич је на конференцији истакао да је веома важно да се, под покровитељством ЕУ, настави дијалог Београда и Приштине и нађе решење, јер ће се околности у ЕУ још више мењати и изнео је стрепњу да то неће бити на боље.

"Избори за Европски парламент идуће године ће у посланичке клупе увести још више екстремиста из западне и централне Европе. Следећа Европска комисија биће састављена другачије од актуелне, и бојим се да ће, ако прилика за решење косовског проблема не буде искоришћен сада, будућа Комисија ће покушати да избегне то питање", сматра Петрич.

Ако Федерика Могерини не успе, сматра аустријски дипломата, онда не верујем да ће њен наследник покретати то питање и постоји опасност да тај проблем постане замрзнути конфликт усред Европе.

Петрич је истовремено оценио да иницијатива Зорана Зајева и Алексиса Ципраса, али и Александра Вучића и Хашима Тачија представљају по први пут пример како локална политика покушава да реши локални проблем, што он подржава.

Нагласио је да ЕУ жели да земље региона нађу решење за сосптвене проблеме, а не да чекају солуције из Брисела, али и скренуо пажњу да постоје три проблема у региону која морају да се реше пре уласка у ЕУ, јер Брисел неће да увози конфликте.

Први је, како каже, свакако историјски конфликт Срба и Албанаца, који треба да се реши као што је решен проблем Срба и Хрвата деобом Југославије. Други је решавање питања имена Македоније, а трећи, по његовом мишљењу и најкомплексније, је Босна и Херцеговин.

Указао је на праксу да се, када је реч о томе, одржавају често политички састанци, да се постиже нека сагласност, а да се после не дешава ништа.

"То је нешто чега је свесна ЕУ и то се одражава на европски пут", објаснио је Петрич подсећајући да је ЕУ посвећена проширењу.

Петрич се осврнуо и на велике проблеме са којима се суочава ЕУ, додајући да неки говоре и о "егзистенцијалној претњи" по Унију, што, како каже, није превише претерано.

"Земље желе да сарађују" 

Директорка албанске новинске агенције АТА Армела Краснићи на конференцији је напоменула да је важно што је настављена дебата о будућности две нације што је кључно за цео Балкан.

"Сложили смо се сви да та будућност не буде будућност конфликата. Видимо будућност као део европске породице. Изазова има још, а медији такође треба да дају свој допринос", рекла је Краснићи.

Евидентираћемо сваки корак како бисмо разбили стереотипе, рекла је Краснићи, наводећи да се повећава робна размена, да је туризам посебно област која повезује две стране и да је често теже видети реалност из медија него када неко лично додаје у Албанију.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић сматра да се Срби и Албанци морају боље упознати, јер нас предрасуде враћају назад у прошлост.

Указује да се без нормализације односа Београда и Приштине не може очекивати пуна сарадња између Србије и Албаније.

Када је реч о ЕУ, која је циљ и Србије и Албанији, Јоксимовићева је истакла са су обе земље препознале да се процес проширивања успорава, и да постоје могућности да се тензије повећају, за шта је, каже, Македонија била добар пример.

Као добру страну процеса придружења ЕУ навела је Берлински процес, кроз који смо, истиче, имали неколико одличних пројеката који су иницирани управо из Београда и Тиране, идеја о инфраструктурном повезивању, као и повезивање омладине, што је модел који је имплементиран у Француској и Немачкој после Другог светског рата.

Kоординаторка Националног Конвента о ЕУ Наташа Драгојловић рекла је да главни узрок лоших односа Србије и Албаније није Косово, већ идеолошке разлике које вуку корене још од сукоба Енвера Хоџе и Тита.

Истакла је да ће Срби и Албанци, када достигну европске стандарде и вредности, нормализовати и међусобне односе.

Навела је да је комунизам, исти и у Србији и у Албанији, поништио људска права и слободе, приватну својину, могућност развоја приватног предузетништва, а да је управо то треба исправити како би обе државе приступиле ЕУ.

Будућа генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу Мајлинда Брегу поручила је да земље Западног Балкана не би требало да ризикују историјску прилику да постану део ЕУ, те да ниједна земља не би требало да има могућност да блокира другу на путу ка ЕУ.

Брегу је рекла да су регионална сарадња и добри међусобни односи земаља у региону главни услови за напредак ка Европској унији, истичући да у региону живи 18 милиона људи који се међусобно веома слабо познају.

"Имамо нову перспективу, морамо да се познајемо међусобно на други начин, да сагледамо регионалну сарадњу и у економском смислу, да зближимо људе и заборавимо на стару реторику", рекла је Бергу на конференцији.

Истиче да је неопходно људима дати прилилику да комуницирају једни с другима, те да су веома важни пројекти који се фокусирају на цео регион, а не само на једну државу.

У Тирани се одржава друга панел дискусија у оквиру ширег пројекта "Срби и Албанци-куда даље?" који организује новинска агенција Танјуг у сарадњи са албанском агенцијом АТА.

Биће одржана два панела: "Срби и Албанци данас-перспективе и одговорност" и "Српско-албански односи данас - да ли видимо исту будућост".

Скуп су отвориле директорка Танјуга Бранка Ђукић и директорка АТА Армела Краснићи.