среда, 29.08.2018, 17:20 -> 11:29
Извор: Танјуг
ЦЕП: Подршка грађана чланству у ЕУ стално расте од 2016.
Добро је што подршка чланству у ЕУ континурано расте у последње две године, оценио је Центар за европске политике и навео да је подршка тада била 41 одсто, а у јулу 55 одсто.
Центар за европске политике оценио је да подршка грађана чланству Србије у ЕУ континуирано расте у последње две године. ЦЕП је пошао од резултата јулске анкете Министарства за европске интеграције, а према којем би 55 одсто грађана у овом тренутку позитивно одговорило на референдумско питање "Да ли подржавате учлањење наше земље у ЕУ".
У Центру за европске политике кажу да је такав резултат напредак у односу на резултате из фебруара, када је подршка износила 52 одсто, те оцењују да повећање подршке показује да грађани Србије верују да је чланство у ЕУ најбољи пут за укупан развој земље и повећање стандарда и квалитета живота.
Уз ЦЕП оцењују и да је добро што подршка чланству континурано расте од 2016. када је била 41 одсто.
Уз опаску да је чланство у ЕУ 2009. подржавало 74 одсто грађана, Милена Лазаревић, програмска директорка ЦЕП-а, наводи да, упркос тренутном степену подршке, што, тврди, јесте успех и показује да идемо у добром смеру, наша Влада, али и ЕУ морају још много да раде на томе да на прави начин представе и промовишу све користи које Србија и њени грађани имају од чланства у ЕУ.
"Подршка чланству већа међу старијима, млади скептичнији"
Истраживање које је ЦЕП спровео на исту тему је показало да старији људи, изнад 65 година, највише подржавају ЕУ и да међу њима подршка износи готово 60 одсто, док су млади од 18 до 29 година много скептичнији и само око 33 одсто има позитиван однос према идеји чланства.
Очекивано, констатују, подршка варира и у зависности од степена образовања - високообразовани су више за ЕУ, нискообразовани мање.
Резултати ових истраживања, како наводе у ЦЕП-у, од помоћи су у сваком случају, јер препознају према којим групама становништва треба да се више усмере информације о ЕУ и користи које можемо имати од чланства.
"Важно је и то да су грађани препознали да је Европска унија највећи донатор у Србији", истиче Лазаревићева, и наводи да то значи да је "ЕУ напредовала у комуникацији својих политика, програма и пројеката помоћи Србији и да су активности на приближавању ЕУ свакодневном животу грађана допринели позитивној перцепцији".
"Из ЕУ и земаља чланица долази 80 одсто бесповратне помоћи"
Примећује, међутим, да не можемо бити превише задовољни, јер, како напомиње, и даље велики број грађана верује да је највећи донатор Русија, чија је "финансијска помоћ Србији занемарљива", док 80 одсто укупне бесповратне помоћи Србији долази из ЕУ и земаља чланица.
"Ово је нарочито важно, јер слично истраживањима Министарства, и наше истраживање показује да је људима најбитнија економска ситуација - улазак у ЕУ се види као пут за бољу будућност младих људи и више могућности запошљавања. Све ово је порука нашој Влади да мора више указивати на користи које Србија већ има од процеса ЕУ интеграција, укључујући и бесповратну развојну помоћ", напомиње Лазаревићева.
Резултати анкете су показали да је и даље висок проценат грађана који неће гласати или који још увек нису сигурни у вези са чланством, а у ЦЕП-у тим поводом кажу да је реч најчешће о грађанима који су засићени дневнополитичким темама, аполитични и не верују да би чланство у ЕУ драстично променило или утицало на њихове свакодневне животе.
"Они заједно чине више од петине грађана који се потенцијално могу окренути на једну или на другу страну, и нарочито је важно да се према њима усмери комуницирање европских вредности и позитивних страна чланства", поручују из ЦЕП-а.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар