Прелец за Политико: Зашто треба подржати размену територија

У тексту за Политико под називом "Промена границе на Балкану коју би Запад требало да поздрави", Марко Прелец наводи да би, упркос ризицима, од размене територија корист имале обе стране, као и ЕУ.

"Нема решења за косовско питање без споразума које би обе стране искрено подржале, а размена територија је кључ таквог споразума", наводи Прелец.

Косово би разменило северне општине где већином живе Срби за југозападне делове Србије, где већином живе Албанци, навео је Прелец.

Прелец потом одговара на питање зашто би Србија пристала на овакав споразум.

"Зато што представља признање да америчка и европска политика према њима није била успешна. Косово се одвојило под међународном супервизијом и под претпоставком да би Србија на крају морала да призна њену независност и територијални интегритет. Размена територија омогућава Србији да каже: 'Покушали сте да то решите без нас и није успело'. Таква признања су моћна, посебно када се државе носе са емоцијама набијеним темама као што су историја, идентитет и територија", пише Прелец.

Са друге стране, Косово би постало пуноправна чланица међународне заједнице и имало би јаснији пут ка чланству у ЕУ, а могло би одмах да се придружи Савету Европе, додаје Прелец.

Наводи да, док год траје пат позиција, ни Косово ни Србија немају реалне шансе да се придруже ЕУ.

"Брисел је јасно ставио до знања Београду да мора да реши свој спор са Косовом пре него што постане чланица ЕУ", пише Прелец.

Прелец се потом пита зашто онда постоји толико противљења таквом решењу и подсећа на недавну изјаву немачке канцеларке Ангеле Меркел да "постоје покушаји да се можда разговара о границама, а то не можемо да урадимо".

Подсећа и на изјаву Карла Билта коју је ту идеју назвао "рецептом за геополитичку нестабилност".

"Главни приговор је да промена граница негде прети границама свуда у региону", каже Прелец, наводећи као примере Македонију и БиХ.

За Македонију Прелец каже да је сада та земља далеко стабилнија, да има прогресивну, мултиетничку владу и да би већ следеће године могла да постане чланица НАТО-а.

"Албанско становништво (у Македонији) је прагматично и задовољава се животом у држави са добрим изгледима европских интеграција и просперитета", пише Прелец.

Према његовим речима, Република Српска је друго питање, где руководство и многи грађани заиста желе отцепљење, а знају да је то немогуће.

"Погледајте мапу. Њихов регион представља две половине: сиромашан, мали источни део уз границу са Србијом и већи, богатији западни испод Хрватске... Срби би могли сутра да прогласе независност, али две трећине или више њихових људи било би одсечено на западу, без повезаности са пријатељском територијом. Устав Босне и Херцеговине већ даје региону веома широку аутономију, која би вероватно била изгубљена уколико отцепљење не би било успешно", навео је Прелец.