"Хрватска урадила мало за повратак Срба"

Историчар Милан Гулић каже за РТС да они који су се после "Олује" вратили у Хрватску, углавном живе у руралним срединама, осуђени да се баве пољопривредом и сточарством. Нема више људи који раде у просвети, култури, они су могли да носе и чувају индентитет Срба у Хрватској, а њима је забрањен повратак невраћањем станова у градовима, напомиње Гулић.

Милан Гулић, који је пре 23 године као десетогодишњи дечак из Бенковца био у избегличкој колони која је из Крајине кренула у непознато а данас доктор наука, рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да ће одговор на питање да ли је могло другачије можда бити дато у наредним деценијама.

"То је неко питање које вас носи и као човека који је потекао из тог краја али је и стручно питање које ће можда бити дато у наредним деценијама. Ради се о сложеним догађајима и драматичном времену и требаће још пуно сазнања да би били дати одговори", напомиње историчар Гулић.

Истиче да у Бенковцу данас живи једва 300 Срба.

"Драстично је промењена етничка структура Бенковца. Пре 'Олује' била је слична структура Срба и Хрвата а већинско становништво било је српско. Када одете у тај град данас, готово да ништа не подсећа да су тамо некада претежно живели Срби, а слично је и у другим крајевима", објашњава Гулић.

Каже да у свој родни град, Бенковац, одлази кад год може.

"Шта год да се ту догодило то остаје мој родни крај и остаће заувек. Да би се одржив повратак могао постићи потребно је да се уради много, а Хрватска је до данас урадила мало, да не кажем ништа", додаје Гулић.

Истиче да је главно тежиште "Олује" било у северној Далмацији која је посматрана као седиште побуне, а Книн као престоница.

"Када одете у Лику другачије је, ипак је северна Далмација то најжешће искусила", напомиње Гулић.

Каже да они који су се вратили у Хрватску углавном живе у руралним срединама, осуђени да се баве пољопривредом и сточарством.

"У државној управи Срба готово да нема. Србима нису враћени станови у градовима и то је био темељ етничког чишћења. Нема више људи који раде у просвети, култури, они су могли да носе и чувају индентитет Срба у Хрватској, а њима је забрањен повратак невраћањем станова у градовима", сматра Гулић.

Напомиње да највећи број изгнаних живи у Србији.

"Они су својим доласком привремено поправили демографску структуру Космета. Та популација није дошла са привилегијама, није их чекао посао у Србији и кретали су од нуле", објашњава Гулић.

Додаје да је ове године са породицом посетио Бенковац и да ће то учинити до краја године још неки пут.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.