(Не)једнак статус пасоша на Косову

Стефан и Немања су рођена браћа. Живе у истој кући и заједно раде у кафићу у Грачаници. Један поседује косовски, а други пасош Координационе управе Републике Србије. Уместо да их још више споји, визна либерализација ће, ако до ње дође, само да их раздвоји.

"Ја ћу вероватно моћи да путујем свуда по свету, док мој рођени брат неће моћи да иде са мном на одмор", каже Стефан Милић.

Његов брат Немања додаје да ће остати кући, док ће брат моћи да путује.

Пасоши Координационе управе у Београду су важећи, а поседују их једино житељи Косова, али су, у односу на грађане из остатка Србије, изузети из режима визне либерализације. Међу Србима на Косову има оних који до косовских пасоша или неће или не могу да дођу.

"Власници пасоша Координационе управе моћи ће да имају само тај пасош који већ имају и да наставе да аплицирају за визе и то ће их учинити најизолованијом микро групацијом на Балкану", истиче Милица Андрић из НВО "Линк".

Андрићева додаје да је препорука за Владу Србије да мало појача дипломатске активности и да тражи једнак статус тих докумената.

"Ми смо држављани Србије, без обзира на то где живимо", наглашава Андрићева.

Код људи са косовским документима влада оптимизам да ће до краја ове или најкасније почетком следеће године моћи да путују без виза. За упућене у економске и политичке токове на Косову, визна либерализација ће бити омогућена постепено.

"Мислим да је визна либерализација, уколико се до ње дође у овом тренутку, доста опасна за Косово, јер мислим да би више од милион људи већ напустило Косово", указује аналитичар Неџмедин Спахиу.

У таласу илегалне миграције Косово је напустило око 70.000 људи, углавном Албанаца. Већина њих је у међувремену враћена на Косово, али чека шансу и тражи начин да га поново напусти.