Вучић: Србија не може да пружи више од онога што су њени интереси

"Надам се и верујем да ће Америка поштовати, респектовати суверенитет, независност и слободу српског народа и српске државе, баш онако како ми ценимо слободу, снагу и независност САД", рекао је Александар Вучић на отварању изложбе "Краљевина Србија и Сједињене Америчке Државе" у Архиву Србије.

Изразио је и наду да ћемо једни друге једнако поштовати и да Америка поштује Србију баш онако како Србија поштује Америку.

Вучић је, приметивши да је данас важан дан у историји Србије, оценио да су наши односи са САД вишеслојни и вишезначни, а да ми као мали народ треба да тежимо што бољим односима са овом највећом силом.

"Треба да покушамо да добијемо највише што можемо за земљу и народ, а трудимо се да изгубимо најмање што мора у тим односима", истакао је председник Србије.

Према његовим речима, данас у Србији свако зна какви су нам били претходних 30 година односи са САД.

"То су биле тешке године, године у којима смо се око мало чега по виталним стратешким питањима саглашавали. Али 30 година не чини историју српског и америчког народа", поручио је Вучић.

"Изложба показатељ како је један мали народ успевао да буде партнер САД"

Захваљујући труду Архива Србије, имамо прилику, рекао је председник, да видимо значајна документа, цитате, копије телеграма, које су бележиле нашу историју и указују са колико поштовања смо се обраћали једни другима и како је један мали народ успевао да буде партнер тако великој и важној сили као што су САД.

Рекао је да би поменуо неког ко није део изложбе, али је важан део историје у односу две земље, Стива Тешића, који је рекао да је кривац којег упознаш увек мање крив од онога којег ниси упознао.

"Можда се после тих 100 година упознајемо и престанемо да будемо једни другима криви за све. За све да будемо криви, тешко и не сме да опстане", подвукао је Вучић додајући да је то важан и дуг процес.

"Ми и ви волимо да неко буде крив. Лакше је да га казнимо у вашем случају, а да га мрзимо у нашем. Од Линколна, Рузвелта, Кенедија учили смо важну лекцију одговорности, избегавању изговора. Данас има људи у нашој земљи који не желе да за све недаће криве Америку, нити очекују ништа више од онога што могу САД да дају. Очекујемо од САД да добро разумеју да Србија не може да дâ и пружи више од онога што су њени интереси", нагласио је Вучић.

Истакао је да су САД велика земља, најбољи пример да можеш и мораш сам, да нема кукања и правдања, додајући да такву Србију, самосвесну, жељну успеха, ослобођењу изговора, без јадиковања и оправдања желимо да изградимо, а САД могу да помогну тиме, као што су почеле да раде, да нас чују, не оне који кукају, већ оне који аргументовано заступају легитимне интересе.

"Не треба никог да проглашавамо за вечног непријатеља, поготово не земљу која је била у стању да прими најбоље од нас, Теслу, којем би неки да промене род, Пупина и друге. Та размена најбољих је основни рецепт за односе САД и Србије. Наши млади научници су тамо, њихови инвеститори овде. Политика је, у свему томе, неретко и вишак, осим када је свесна да је сва величина у способности да не греши, већ да уме да исправља. Ми нашу у односима са САД исправљамо, без потребе за реципроцитетом. Шта ће они са својим, питање је за њих", рекао је Вучић.

"Поздрављам сваки нови дан у односима Србије и Америке"

Нагласио је да не желимо да било који рат буде повод и разлог за пријатељство, подсећајући да смо били савезници у Другом светском рату, што је историја коју поштујемо и ценимо, те смо захвални савезницима и браћи по оружју.

"Хоћемо данас пријатељство и партнерство у миру, да заједно стварамо Тесле и Пупине. Да нас то велико море, сва царства између нас, не раздвајају, већ да буду спона која нас приближава. Да кривце оставимо историји, јер они за будућност нису потребни. Поздрављам сваки нови дан у односима Србије и Америке", поручио је Вучић. 

Истакао је важност Архива као установе за сваку земљу, као и докумената који се у њему налазе, а која треба да буду што видљивија и приступачнија нашој деци, како би из прошлости могли да извуку поуке за будућност. 

Председник Србије посебно је захвалио америчком амбасадору и људима из амбасаде те земље на дивним спотовима које су о Србији направили, уз наду да ће и они помоћи у оријентисању наше будућности, а не да се само говори о претходних 30 година односа две земље. 

Додао је и да се нада да ће америчка застава бити изнад Беле куће, баш као српска изнад Андрићевог венца, али када год то буде потребно да српска буде у Белој кући, а америчка у Андрићевом венцу.

Скот: САД у Србији виде "дуговечног пријатеља"

САД виде у Србији "дуговечног пријатеља", поручио је амбасадор САД Кајл Скот на отварању изложбе "Краљевина Србија и Сједињене Америчке Државе".

Скот је истакао да документа на изложби откривају велико поштовање и дивљење које су Американци осећали према српском народу и осликавају искрену наклоност између два народа.

Како је навео, пријатељство и поштовање, очигледнији пре више од једног века, и данас су јако важни и представљају резултат богатства веза између обичних људи наша два народа.

"Моји земљаци су препознали љубав Срба према слободи и независности, њиховој херојској борби у Првом светском рату и зато је толико Американаца прихватило борбу Срба као своју", рекао је Скот.

И данас, поручио је, Америка у потпуности подржава приоритете Србије, њене напоре да се одрже мир и стабилност у региону, заједничку потребу за правдом и достојанством, подстицај за реформе и европске интеграције, како би се осетила владавина права и људске слободе које представљају срж успешне и динамичне економије и демократије.

Изразио је захвалност Архиву Србије на заједничком обележавању српско-америчког пријатељства изложбом и председнику Србије Александру Вучићу што присуством на изложби заједно прослављају 100 година од тренутка који представља темељ пријатељства два народа.

Подсетио је да је председник САД Вудро Вилсон наредио да се 28. јула 1918. српска застава вијори на Белој кући поводом Српског дана, што је био први пут да се застава неке друге земље завијорила на кући америчког председника.

Захваљујући блиском пријатељству Вилсона и Пупина, амерички председник је добро разумео са чиме се српски народ суочавао током тешких година рата и желео је да им ода почаст и њиховој посвећености борби за слободу и независности.

Скот је истакао да је Михајло Пупин допринео таквом односу, али да није био једини, нити 1918. година била јединствена по томе.

Указао је да су Срби обогатили америчку, али и друге културе, у готово свим сферама – научници, проналазачи, уметници, спортисти...

Гојковић: Србија захвална на помоћи САД

Председница Скупштине Маја Гојковић подсетила је да је то што се српска застава завијорила на Белој кући у Вашингтону био симбол снажног пријатељства, подршке и солидарности САД.

"Изложбом у Дому Народне скупштине подсећамо на јединствен чин витештва Вудроа Вислона, којим је исказано најдубље поштовање према српском народу, јунаштву и победама", рекла је Гојковићева.

Подсетила је на иницијативу председника Србије да нови београдски булевар понесе име Вудроа Вилсона у знак вечне захвалности америчком председнику и америчком народу.

Гојковићeвa је рекла и да је Србија захвална на неповратној помоћи коју САД у континуитету дају Србији на подршци на путу према чланству у ЕУ, као и на заштити нашег становништва и културне баштине на КиМ кроз ангажовање Кфора.

"Уверена сам да је наш заједнички циљ стварање предуслова за трајни мир, просперитет и стабилност региона, као и да постоји спремност да једни друге саслушамо и боље разумемо када је реч о виђењу начина достизања тог циља", рекла је Гојковићeвa.

"Архив чувар памћења и баштиник идентитета народа"

Директор Архива Србије Мирослав Перишић рекао је да је та установа чувар памћења, баштиник идентитета, извориште знања, која чува доказе да постојимо као држава, као народи и као појединци.

Архив је у метафори књижевника "капија прошлости", а један француски колега забежелио је да то "нису папири, то су животи људи" додао је Перишић и поручио: "Државе које не придају пуни значај архивима, не поштују себе и немају будућност."

Перишић је на отварању изложбе у Архиву Србије поводом сто година од Српског дана у САД, "Краљевина Србија и Сједињене Америчке Државе", рекао да је управо из разумевања значаја архивских докумената председник Србије увео нову, пре њега непримењивану праксу, да председницима и премијерима страних држава приликом њихових посета Архив Србије излаже документа значајна за историју две државе, државе Србије и државе госта.

Са огромном пажњом и интересовањем за садржину докумената, страни државници у тим приликама исказују поштовање према нашем сачуваном архивском благу значајном и за њихову државу, нагласио је Перишић.

Додао је да није случајно ни што је амбасадор САД Кајл Скот, размишљајући како да допринесе стогодишњици једног великог дана, упутио сараднике у Архив Србије са идејом да успостави сарадњу на овом пројекту.

"Документ није историја, али без докумената нема историје. Без њих не би било ни овог данашњег догађаја. Изложене конвенције, званична писма, преписке, телеграми са драматичним садржајем, фотографије, поруке државника, научника, уметника, изводи из штампе и други материјали само су део онога што се у Архиву Србије чува на тему односа Краљевине Србије и САД", рекао је Перишић.

Истакао је да је важно да као друштво негујемо свест о значају архива зато што у историји друштва ништа не настаје нити се гради само од себе, већ на ономе што је претходило.

"Корени пријатељства и међусобног разумевања Србије и САД су дубоки. Високи државни званичници и интелектуални кругови САД су 1918. године говорили да је српски народ 1389. године на Косову, бранећи своју државу и слободу, бранио и Европу, а да су у Првом светском рату Србија и САД бранили цивилизацију. Може ли бити већег историјског, моралног капитала, дубље основе и чвршћег корена за пријатељство 100 година касније", упитао је Перишић.

У Архиву Србије је, поводом сто година од Српског дана у САД, отворена изложба "Краљевина Србија и Сједињене Америчке Државе".

Уз оригинална документа Архива Србије, фотографије, изводе из ондашње америчке и српске штампе, изложба прати односе две државе од потписивања Конзуларне конвенције и Трговинског уговора 1881. године, до краја Првог светског рата 1918. године. 

Пријатељство, сарадња и савезништво између Србије и САД изграђивало се кроз разне видове дипломатских, трговинских и културних веза и кроз остваривање заједничких историјских циљева у Првом светском рату. 

На изложби су, између осталог, представљена и документа о именовању првих дипломатских представника двеју држава, телеграм Вудроа Вилсона поводом обележавања Косовског дана у Вашингтону, посланица Роберта Лансинга, државног секретара САД, поводом Српског дана у САД, као и писмо захвалности регента Александра Карађорђевића председнику САД Вудроу Вилсону на великој помоћи српском народу. 

Значајан део изложбеног простора посвећен је хуманитарној улози америчких медицинских мисија у Србији током Првог светског рата.

Мисија Америчког црвеног крста, са др Едвардом Рајаном на челу, упућена је у Србију убрзо по избијању рата, о чему сведочи писмо Михајла Пупина, српског генералног конзула у Њујорку, упућено српској влади 8. септембра 1914. године. 

Осим докумената из периода 1881–1918. године, посебно занимљив и један од ретких сачуваних докумената из периода пре успостављања дипломатских односа је и допис Луја Чепкеја, америчког конзула у Букурешту из 1868. године, којим послове америчког конзулата током свог одсуства поверава српском заступнику у Букурешту Кости Магазиновићу.

Отварању изложбе присуствовали су и министри у Влади Небојша Стефановић, Нела Кубуровић, Владан Вукосављевић, Јадранка Јоксимовић, Зоран Ђорђевић, Ненад Поповић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, заменик градоначелника Горан Весић, председник Скупштине града Никола Никодијевић и генерални секретар председника Србије Никола Селаковић.

Изложбу организује Архив у сарадњи са Амбасадом САД у Србији, а ауторке су Јелица Рељић и Љубинка Шкодрић.

Изложба ће бити отворена до 28. августа, од уторка до недеље од 10 до 18 часова, уз слободан улаз.