"Трагично стање права на вероисповест српског становништва на КиМ"

У обраћању на Министарској конференцији о верским слободама, а на позив државног секретара САД Мајка Помпеа, Дачић је рекао да су у нашој јужној покрајини нажалост, "деловањем привремених органа локалне самоуправе, припадници српског народа, њихова црква и њихово културно-историјско наслеђе под ударом већинског становништва и њихове шовинистичке идеологије већ готово две деценије".

"Подсетићу да су од јуна 1999. подједнако на удару сви елементи присуства српске заједнице и историје - људи живи и мртви (рушење гробаља), културна баштина, цркве и манастири, уз уништавање и друге видове девастације верских, културних, историјских трагова словенства и православља, укључујући вербалне и физичке нападе, па и убиства свештеника Српске православне цркве", рекао је Дачић, а саопштило Министарство спољних послова Србије.

Дачић је подсетио да су од четири изузетна верска објекта која се налазе на листи светске баштине Унеско, а то су Пећка патријаршија, те манастири Високи Дечани, Грачаница и Богородица Љевишка, опстала само три, јер су била под пуном физичком заштитом НАТО снага, тј. Кфор-а. 

"Још је трагичније стање права на вероисповест српског становништва, где оно директно зависи од средине у којој се верски објекат налази. Тако је право и слобода на верске обреде попут крштења, венчања, причешћа, сахране или помена и уопште кад је реч о молитви православних верника, обезбеђено само у црквама и манастирима који се налазе у срединама са већинским или претежно српским становништвом", истакао је Дачић.

Мора се схватити, указао је, да објекти Српске православне цркве на КиМ нису музеји, нити споменици, већ су део концепта живе цркве, која је увек доступна и на услузи верницима - храмом, свештенством и монаштвом. 

Исто тако, напоменуо је, посете расељеног српског становништва својим црквама и манастирима не смеју се сматрати ходочашћем и то нису посете странаца, већ доласци верника који желе да се помоле, да запале свеће, да обиђу гробове својих предака и ближњих.

"Зато је за унапређење верских слобода у покрајини потребно променити приступ и одустати од негирања, минимизирања и релативизовања континуиране нетолеранције већинске заједнице и њених институција, што треба да прате систематски напори за подизање свести о праву других да слободно и неометано исповедају своју веру", истакао је шеф српске дипломатије.

Он је у свом обраћању нагласио да Србија препознаје седам традиционалних верских заједница, али да у њој истовремено делује чак 28 верских заједница на основу Закона о црквама и верским заједницама који им гарантује сва права и пуну верску и канонску једнакост.

Србија је, указао је Дачић, нарочито посвећена томе да омогући остваривање тог основног људског права у свим доменима живота и то чини кроз пуно поштовање закона, али и кроз поштовање свих међународних норми и стандарда у области вера, сматрајући право на вероисповест једним од кључних људских права. 

"Припадници свих цркава и верских заједница у Србији користе уставне верске слободе и ми немамо ниједну информацију ни пријаву о било каквом оспоравању или кршењу верских слобода", навео је шеф српске дипломатије. 

Ова права односе се, навео је, како на индивидуално и колективно испољавање вере унутар самих цркава и верских заједница, тако и у односима са другим црквама и верским заједницама и државним органима. 

"Наша перспектива будућих односа међу црквама и верским заједницама је таква да можемо са сигурношћу тврдити да ће се и у будућем периоду, кроз међуверски дијалог који се води на свим нивоима у Србији и бригу државе о остваривању људских права у складу са највишим светским стандардима, ова права остваривати без негативних појава", закључио је шеф српске дипломатије.