На седници Скупштине града о "Београду на води"

Први се обратио заменик шефа одборничке групе "Савез за Србију" Никола Јовановић, тражећи да се дневни ред допуни и да одборници расправљају о "Београду на води" и упитао колико смо приходовали од изградње две стамбене зграде.

Критиковао је то што је, како је рекао, центар Београда постао приватна својина.

"Ми нисмо против тога да се инвестира у Савском амфитеатру, али смо против тога да се 120 хектара најбољег и стратешког градског земљишта без надокнаде пренесе приватном лицу из Абу Дабија које је уложило само 45 милиона евра и да у тој заједничкој фирми Београд и Србија имају само 32 одсто власништва", рекао је Јовановић.

Сматра да је то неодговорно према грађанима, додајући да очекују ревизију тог споразума "како би Савски амфитеатар доносио профит Србији и био на корист читаве Србије, а не опскурног инвеститора из Абу Дабија".

Одговарајући Јовановићу, заменик градоначелника Горан Весић је позвао одборнике да се поштује седница на којој се налази мало тачака дневног реда, међу којима је најважнија да Теодор Херцл добије улицу у Земуну и поручио да није у надлежности градског парламента да расправља о "Београду на води".

"Заиста је ружно скрнавити ову седницу и све што смо урадили за јеврејски народ покушајима да се ова седница претвори у расправу о теми о којој иначе, ова скупштина и не може да расправља. Биће других седница да траже шта год желе", рекао је Весић.

Истакао је да је Скупштина Србије донела просторни план посебне намене којим је дефинисан простор "Београд на води" и шта је чија надлежност када је о томе реч, а да Скупштина града није донела ниједну одлуку о томе.

"Предлагач треба да научи шта су надлежости Скупштине града. Може да пита одборника поред њега (Драгана Ђиласа)", рекао је Весић.

Како је додао, њих боли "Београд на води" зато што се труде га униште и отерају инвеститоре, јер су сами били неспособни и нису успели да спроведу такав пројекат.

Подсетио је да је измештање железничке станице било предвиђено још у време некадашњег градоначелника Бранка Пешића и додао да не види ништа спорно у томе што је државни врх присуствовао отварању зграде у "Београду на води".

Додао је и да је нетачно да у "Београду на води" нема канализације.

"Толику упорност да се сруши један пројекат може да има само неко ко има зле намере и то је проблем... Причали су да ће то бити макета, да се зграде никад неће уселити, да се пројекат никад неће реализовати, а сада грађани могу сада да виде колико су их лагали. Сваки квадрат 'Београда на води' је мерило њихове неспособности јер нису били у стању да ураде ништа", рекао је Весић и позвао одборнике да се држе дневног реда.

"Можете да питате одборника који седи до вас који је био одборник у прошлом сазиву, додуше није долазио на седнице... Можете да га питате како су на изборима прошли они који су на свакој седници предлагали да се расправља о 'Београду на води'. Данас их више нема у Скупштини града. Тако ни вас неће бити", закључио је Весић. 

Иначе, предлог Јовановића да одборници расправљају о "Београду на води" је одбијен.

Земун добио улицу Теодора Херцла

Једна улица у Земуну убудуће ће носити име по аустријском публицисти јеврејског порекла Теодору Херцлу, одлучили су одборници Скупштине града Београда.

Иницијатива да улица добије назив по Херцлу потекла је од Амбасаде Израела у Београду у којој се наводи да је његово порекло везано за Земун, где су живели чланови његове породице, а Херцлови баба и деда сахрањени су на земунском јеврејском гробљу.

Овом иницијативом указује се на дубоке историјске везе између Србије и Израела и два народа који превазилазе 25 година званичних дипломатских односа.

Образлажући предлог, заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић навела је да је Херцл био аустријски новинар, писац и драматург јеврејског порекла, који је у светској историји познат као отац идеје модерног Израела.

Додала је да је његова породица живела управо у центру Земуна, а да њихова кућа и данас постоји у том делу Београда.

Подсетила је и да је Србија прва земља у Европи која је усвојила закон о враћању имовине жртава Холокауста који немају наследнике, као и да се ради на томе да некадашњи логор Старо сајмиште постане Меморијални центар.

"Ово је наставак одлука које доносимо из поштовања према јеврејској заједници и свему што је учинила за град", рекла је Радуловић.

Одборник СНС-а Небојша Бакарец рекао је да у Херцловим делима, као ни у животу нема ничег спорног, наводећи да је он аутор књига "Држава Јевреја" и "Стара и нова земља", као и низа комедија, док се у Декларацији о независности Изреала сматра оцем израелске државе.

Додао је да је град Тел Авив добио име управо по хебрејском преводу наслова његове књиге "Стара и нова земља".

Прокоментарисао је и критиковао што се, како је рекао, једна одборничка група успротивила тој тачки дневног реда, на шта му је заменик шефа одборничке групе Савез за Србију Никола Јовановић одговорио да та одборничка група није гласала за предлог дневног реда, јер није усвојен њихов предлог допуне, али да нису против тачке да улица у Земуну добије име по Херцлу и да ће гласати за то решење.

Теодор Херцл био је аустријски публициста јеврејског порекла, рођен је 1860. године у Будимпешти, а 1878. са породицом се одселио у Беч где је стекао звање доктора правних наука.

Херцл је 1891. године постао дописник из Париза утицајних бечких новина, а у том периоду суочио се са решавањем јеврејског питања. Сматрао је да се то питање може решити стварањем јеврејске државе.

Објавио је књигу "Држава Јевреја" 1896. године која је наишла на бурне реакције и одбијање елите, али су његове идеје наишле на ентузијазам бројних Јевреја који су у њему видели Мојсија савременог доба.

Како се наводи у образложењу, Херцл се све више залагао за ционистичке идеје и настојао да од турског султана добије сагласност у вези са правом Јевреја да се населе на тлу Израела.

Херцл није доживео да види остварење своје визије, преминуо је 1904. године. После оснивања државе Израел, Херцлови посмртни остаци су, према његовој последњој жељи, пренети у Јерусалим 1949. године.

Име Тедора Херцла носиће досадашња улица Прилаз у Земуну.