Брнабић: Србија лидер у привлачењу страних инвестиција

Ана Брнабић је посетила привредну зону у којој је прва почела да послује немачка компанија "Норма група".

Најпре је обишла производни погон те компаније која је у Србији до сада инвестирала више од 32 милиона евра, а уместо планираних 320, запошљава 1.200 људи.

"Србија је на добром путу и то показује прилив директних страних инвестиција", рекла је Брнабићева, после посете "Норма групи".

Подсетила је да је Србија апсолутни лидер у привлачењу страних инвестиција у региону Западног Балкана и да држава свакодневно ради на побољшању пословне климе, како би број инвеститора у будућности био још већи.

"Нето прилив директних страних инвестиција у првих пет месеци ове године је 1,1 милијарду евра, што је за скоро 160 милиона више него у истом периоду прошле године", истакла је премијерка.

Наводи да Србији треба више инвеститора попут "Норма групе", за коју је оценила да је друштвено одговорна компанија.

Брнабићева је фабрику "Норма групе" обишла са потпредседником групе Томасом Краусом, председником Привредне коморе Србије Марком Чадежом и војвођанским премијером Игором Мировићем.

Краус је рекао да "Норма група" успешно послује и да има развијену дистрибутерску мрежу широм света, као и да својим клијентима нуди иновативне производе.

Чадеж је изразио задовољство дијалогом са Владом и чињеницом да се у усвајању прописа уважава мишљење привредника.

Као пример је навео Закон о привредним друштвима, додајући да је уважено 70 одсто препорука.

Брнабић: Желимо да креирамо друштво засновано на знању

Током посете Суботици премијерка је посетила и Хемијско-технолошку школу у Суботици, за чију обнову је из буџета издвојено 156 милиона динара и том приликом истакла да су реконструкција и модернизација школа основе за квалитетно образовање.

"Желимо да креирамо друштво засновано на знању, иновацији и компетенцији, због чега стварамо боље услове у којима ђаци уче и раде", нагласила је Брнабићева.

Указала је и да је Хемијско-технолошка школа, у којој се настава одвија на српском и мађарском језику, пример за све друге образовне установе како се уз развијање предузетништва и дуалног образовања помаже ученицима да лакше нађу запослење након завршетка школовања.

Истакла је и да је у прошлој школској години у Србији основано 177 ученичких компанија у 77 средњих школа, док је предмет предузетничког образовања уведен у свим завршним разредима средњих стручних школа, у више од 80 образовних профила.

"Влада Србије не запоставља традиционалне гране економије – чинимо их ефикаснијим ослањајући се управо на дуално образовање и ученичко предузетништво, које ће помоћи да наша земља буде конкурентна у економији будућности", истакла је премијерка. 

У првих годину дана рада ове владе из буџета је издвојено више од 433 милиона динара за обнову и опремање 168 основних, средњих и високошколских установа, ученичких домова и студентских центара.

То је прва свеобухватна обнова зграде у којој се налази Хемијско-технолошка школа, изграђена 1897. године у стилу еклектике, која је под заштитом државе као културна и архитектонска баштина.

Радове на реконструкцији представио је директор школе Никола Матковић, а у обиласку са премијерком и министрима био је и градоначелник Суботице Богдан Лабан.

Чланови кабинета Ане Брнабић ће данас по подне на конференцији за новинаре на Палићу представити резултате рада у протеклих годину дана.

"Више електронских сервиса, мање редова"

Премијерка је посетила и апотеку "Суботица", где је истакла да су модернизација државне управе и боље услуге за све грађане приоритет Владе.

"Више електронских сервиса значи мање редова и бирократије, краће процедуре и мањи ризик од корупције. Модерне јавне услуге штеде новац, што омогућава више инвестиција", изјавила је Брнабићева приликом презентације система е-Рецепт и јединствене листе чекања на здравствене интервенције.

Подсетила је да су електронски сервиси, осим у државној управи и здравству, уведени и у судству, просвети, пољопривреди, грађевинарству.

Нагласила је да Србија има све предуслове да успешно одговори на изазове четврте индустријске револуције, што је основ за даљи развој економије. 

"Дигитализација је неминовност – Србију видим као лидера модерних технологија у будућности", закључила је Брнабићева.

Презентацији ова два система присуствовали су и министар здравља Златибор Лончар, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, као и директор Канцеларије за ИТ и електронску управу Михаило Јовановић.

Лончар је изјавио је да су се употребом електронских рецепата смањиле гужве у домовима здравља за нешто мање од 40 одсто, а да смо уштедели више од два милиона евра на годишњем нивоу.

"Следећу ствар коју ћемо наставити да усавршавамо су централне листе чекања. Помоћу њих ће више хиљада грађана доћи до брже интервенције", рекао је министар Лончар.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић указао је да су електронски рецепти само један делић успешног мозаика који се зове дигитализација.

"Оно што ми желимо то је да направимо управу транспарентнијом, једноставнијом, да држава постане сервис грађана и на томе радимо сваког дана", рекао је Ружић.

Систем е-Рецепт, који од 30. јуна функционише на територији целе Србије, омогућава аутоматско издавање рецепата за хроничне болеснике за период од шест месеци. То значи да хронични пацијенти неће, као до сада, 12 пута годишње одлазити код лекара по рецепт, већ само два пута.

Од увођења тог система, до краја јуна преписано је 32.785.678 рецепата. На неопходном материјалу за штампање рецепата, годишње ће се штедети око два милиона евра.

Централизована апликација за листе чекања на здравствене интервенције објединила је досадашњих посебних 26 листа и решила вишедеценијски проблем неажурних спискова пацијената и дугог чекања.

Грађанима је коначно омогућена бржа специјалистичка дијагностика и лекарска интервенција, као и транспарентан приступ листама чекања, које се дневно ажурирају.