Вучић у Солуну: Косово тема испред свих

Александар Вучић је новинарима у Солуну рекао да ће на састанку говорити о односу Београд и Приштине и наставку дијалога.

"Две од три земље (учеснице састанка) нису признале Косово и од њих ћу тражити да остану чврсте у свом ставу. А нашим бугарским пријатељима ћу покушати још једном да објасним који су наши ставови", рекао је Вучић.

На питање о недавној опасци Јоханеса Хана да није Косово "све и свја" кад је реч о напретку Србије на путу ка ЕУ, Вучић је рекао да на састанцима са страним државницима, који обично трају два сата, од 120 минута разговора, о Косову разговарају 119 и по минута.

"А пола минута пред излазак на конференцију за новинаре причамо о осталом. Просто људи треба знају и да не помисле да постоји нека друга тема која може да се мери и пореди са Косовом", рекао је Вучић српским новинарима.

"То знају и наши међународни, пре свега западни партнери, а друго је представа за јавност", додао је Вучић.

Упитан "има ли шатл дипломатије на дневном нивоу и шта се сада дешава са преговорима", он каже: "Лагао бих ако бих рекао да немамо сваке недеље неки разговор. Имамо, што је и нормално. Да ли има помака, да ли се догодило нешто значајно – није. То је све што могу да кажем, све остало не би било фер и не би било тачно", закључио је Вучић.

Истакао је да га радује што по четврти пут може у овом формату да се састане са суседима, али и Грчком, нама пријатељским земљама.

"Добро је да имамо и друге и другачије поруке и партнере и да понекад није све везано за простор бивше Југославије, већ за суседе који су већ чланице ЕУ, иако Грчка није сусед, али је важан партнер", објаснио је Вучић.

Према његовим речима, веома је важно да Србија прати, учествује и заузима активну позицију у Европи, где је све више разнородних чинилаца, указујући и на другачији однос према САД, променљив однос према Русији, као и према источним партнерима.

Када је реч о путној инфраструктури, председник је указао да ће ускоро кренути комплетна реконструкција ауто-пута од улаза из Хрватске, то јест 23,5 километара од шидске општине до скретања ка Кузмину, због којег су неки говорили да је био најлошији када се улази из Хрватске.

Вучић је подсетио да Србија приводи крају Коридор 10, да ће пре краја године оба крака бити отворена.

Вучић је, уједно, указао и на значај железнице, истичући да је она саобраћајно средство будућности.

Рекао је да ће, после деонице Ниш–Димитровград, почети комплетна реконструкција деонице Београд–Ниш, а мора да се уради и деоница од Ваљева до Црне Горе.

Остаје, како је рекао, да се ради на инфраструктури оптике, дигиталне инфраструктуре, јер не смемо дозволити да заостајемо за светом.

Председника Вучића и остале високе госте у Солуну дочекао је грчки премијер Ципрас, уз велико интересовање новинара.

Осим Вучића и домаћина Ципраса, састанку присуствују и премијерка Румуније Вјорика Данчила и премијер Бугарске Бојко Борисов. 

Након састанка разговори су настављени на радној вечери, након које ће се учесници обратити медијима.

Инфраструктура у фокусу састанка 

Четврти сусрет квадрилатерале највећим делом је посвећен инфраструктурним пројектима – у области путне, железничке и енергетске инфраструктуре, а уочи самита Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе, који се одржава крајем недеље у Софији.

Приликом последњег сусрета четворке у Румунији, најављено је формирање Радне групе у којој би били министри саобраћаја, транспорта и комуникација, како би се реализовали договорени пројекти.

Зато ће у Солуну бити одржан и састанак министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић са ресорним колегама из Грчке, Румуније и Бугарске.

На састанку у Букурешту било је речи и о ауто-путу Темишвар–Београд, ауто-путу ка Бугарској, затим ка Скопљу, али и како модернизовати пругу Ниш – Димитровград – бугарска граница, како ојачати дигиталну инфраструктуру. То ће свакако бити теме и солунског састанка.

Не мање важан резултат тешње сарадње четири земље јесте и увећање робне размене Србије са партнерима из "четворке", што је праћено и растом броја туриста из тих земаља у Србију, али и из Србије у све три земље.

Како се очекује, разговараће се и о будућности Западног Балкана у Европској унији, посебно Србије.

Премијери Грчке, Бугарске и Румуније – три земље чланице Уније – више пута су поновили да је Балкан неотуђиви део европске идеје и да Србија не може више бити изван европске породице, те да јој треба помоћи и усмерити како би се створио и званичан статус Србије као чланице Уније.

То је посебно значајно, имајући у виду да ће, након Аустрије, председавање Европској унији у првој половини 2019. преузети Румунија.