Влајков: Бугарска наставља да подржава проширење ЕУ

Бугарски амбасадор Ратко Влајков истиче да је званична Софија успела да убеди партнере из ЕУ да се фокус поново мора усмерити на земље Западног Балкана, а посебно Србију.

"Иако се раније није говорило о томе, говор председника ЕК Жана Клода Јункера показао је да је то поново важно, а Србији је дат и могућ датум", поручио је бугарски дипломата.

На завршној конференцији пројекта "ЕУ, Србија и Западни Балкан" поручио је да ће Бугарска, и поред тога што више не председава ЕУ, наставити да подржава политику проширења. Наставиће, каже, да подржава и Србију у настојању да изврши све неопходне реформе, са којима се не сме правити компромис.

Важну улогу, сматра Влајков, одиграло је и учешће српског председника Александра Вучића на Самиту у Софији, где је постала јасна водећа улога Србије у региону.

Влајков је рекао и да је јасан напредак Србије у реформама у вези са најтежим поглављима која се тичу владавине права, али и унапређење дијалога Београда и Приштине.

Упитан како тумачи понављање неких примедби у вези са владавином права у извештајима ЕУ, Влајков је рекао да су примедбе исте јер се односе на најтеже области.

"Врло је тешко да после деценија ауторитарног развоја једно друштво пређе на зрелу демократију. И у мојој земљи постоје и виде се тзв. рецидиви из прошлости", указао је амбасадор.

Реформе у области правосуђа кључне

О владавини права говорила је и члан Центра за правосудна истраживања Вида Петровић Шкеро, која је истакла да ће се Србија без имплементације реформи у тој области и квалитетног судства тешко уклопити у европски систем.

Петровић Шкеро је рекла да треба озбиљно схватити примедбе Венецијанске комисије на Нацрт амандмана на Устав РС и додала да сматра да би била пожељна јавна расправа о тим амандманима.

Бивша председница Врховног суда Србије каже да је важно уједначити судску праксу, променити начин избора судија и омогућити кроз расправу постојање критичког основа на извештаје ЕУ.

Оснивач удружења Еуробалкан, које је покренуло пројекат, Славенко Гргуревић рекао је да је Бугарска јасно виђена у међународним круговима као озбиљан фактор добросуседске сарадње у региону Западног Балкана и додао да верује да се то неће завршити са њеним председавањем.

"Помоћ комшија је јако важна, али и да сами створимо стандарде да можемо да жиивимо до момента када постанемо чланица", истакао је Гргуревић.

Најважније што је Србија урадила за шест месеци бугарског председавања, сматра, јесте формирање ИТ кластера, смањење референтне каматне стопе НБС и решени проблеми у платном билансу.

Као представник сектора малих и средњих предузећа говорио је власник компаније "Биомелем" Зоран Илић, који је истакао важност владавине права и за предузетнике, како би могли да се ослоне на закон и државу.

Да би српски привредници били успешни на европском тржишту, према његовом мишљењу, потребна је аутентичност.

Илић је рекао и да би пожељна била добра сарадња српских и бугарских предузетника, који имају потенцијал да светком тржишту понуде нешто аутентично, а не пројекте унифициране у мултинационалним компанијама.

"На крају, свака влада мора да створи амбијент за пословање и јак правосудни систем на који можемо да се ослонимо. У томе нам посебно може помоћи Бугарска као чланица ЕУ", закључио је Илић.