Норвешка подржава Србију на путу евроинтеграција

Председница Владе Србије Ана Брнабић дочекала је испред Палате "Србија" премијерку Норвешке Ерну Солберг, која борави у званичној посети Србији. Србија има подршку Норвешке на путу евроинтеграција, поручила је премијерка Ана Брнабић. Норвешка премијерка поручила да постоји могућност за унапређење економске сарадње две земље.

Норвешка премијерка дочекана је уз постројену Гарду и химне две земље, а потом је уследио састанак у четири ока Ане Брнабић и Ерне Солберг.

Две премијерке су се затим обратиле медијима.

Норвешка и Србија имају добре, партнерске односе у политичком, економском и културном домену и Норвешка пружа пуну подршку Влади Србије у европским интеграцијама и свим реформским напорима, поручила је премијерка те земље Ерна Солберг.

Солбергова је, након састанка са премијерком Србије Аном Брнабић, истакла да Србија има водећу улогу у домену стабилности, као и да Норвешка остаје посвећена питањима у вези са Западним Балканом.

Како је рекла, Западни Балкан и даље има потребу за већом стабилизацијом, економским развојем и владавином права.

"Настојаћемо да поспешујемо сарадњу у овом региону", подвукла је Солбергова.

Навела је да постоји могућност за унапређене економске сарадње две земље, те указала да је Србија призната дестинација за норвешка предузећа, а важно је да се створе једнаки и предвидиви услови за стране инвеститоре, попут одговарајућих пореских и организационих услова.

"Треба да послужимо једни другима као инспирација", рекла је Солбергова.

Премијерка Србије Ана Брнабић захвалила је гошћи за посети, која, како је рекла, показује све боље и ближе односе Србије и Норвешке и све ближи ниво сарадње две земље у будућности.

Назначила је да Норвешка, иако није чланица ЕУ, подржава европске интеграције Србије и нашој земљи пружа велику подршку и техничку помоћ.

Норвешка је, подвукла је Брнабићева, важан партнер када је реч и о регионалној стабилности на Западном Балкану.

"Разговарали смо о регионалној стабилности, увек и о питању КиМ и могућности за компромис како би се дошло до нормализације односа са Приштином и свему што Србија чини како би раширила добру комуникацију, толеранцију и разумевање са свим партнерима на Балкану", рекла је Брнабићева. 

Премијерка је навела да економска сарадња две земље расте, али да је и даље скромна.

Прошле године трговинска размена Србије и Норвешке била је 58,2 милиона евра и била је рекордна година, са осам одсто већом разменом него 2016.

"Постоји низ области у којима можемо да унапредимо сарадњу и надам се да ће после ове посете уследити бољи импулс за норвешке инвеститоре и њихово интересовање за Србију", рекла је Брнабићева.

Подвукла је да од Норвешке можемо много да научимо, и кроз Нордијску пословну алијансу – привредну комору нордијских земаља, и то не само о економији, већ и о регионалној стабилности и повезивању.

Указала је да је Норвешка један од највећих билатералних донатора Србије, која је за 15 година инвестирала 216 милиона евра кроз развојну помоћ, као и да је ове године удвостручила износ те помоћи на 6,3 милиона евра, са 3,1 милион евра из прошле године.

Посебно је навела да је половина те помоћи упућена у економски развој најсиромашнијих делова Србије.

"Норвешка ради са нама на пројектима у вези са владавином права, подржава рад на медијској стратегији, као и на сузбијању сиве економије", рекла је Брнабићева.

Сарадња у дигитализацији и медијској стратегији 

На питање да ли се разговарало о дигитализацији и медијској стратегији и како би Норвешка својим искуством у тим областима могла да помогне Србији, Солбергова је рекла да су то две области у којима постоји сарадња две земље.

Како је рекла, Норвешка је дигитализовала јавни сектор, што доводи до смањења трошкова привреде, као и до тога да грађани успоставе боље односе са јавним сектором.

"Неко ће рећи да су порези високи, али је све једноставно, трошкови система су мали", рекла је Солбергова и сугерисала да би Србија могла да учи и из грешака које је Норвешка у том процесу правила.

Када је реч о медијима, Солбергова је рекла да у Норвешкој медији имају систем управљања и, како каже, имају принципе које поштују и на основу којих поступају.

"Имају управљачко тело, које утврђује када је дошло до кршења правила у извештавању. Интересантно је што имате слободу штампе и систем на основу којег можете да избалансирате ту слободу", рекла је она.

"Када је реч о лажним вестима, морате да имате основне принципе које ћете поштовати, а то се поштује у Норвешкој", подвукла је она и додала да Норвешка пружа подршку Влади Србије у тој области, оценивши као похвално то што је Србија кренула у уређивање медијске сфере.

Искорак у владавини права, али има још посла

Брнабићева је, после обиласка Куће људских права заједно са Солберговом, рекла да Србија треба да буде у ЕУ због скупа вредности, који су базични баш у области људских права.

Поручила је да ће увек остати отворена за дијалог са невладиним организацијама и додала да се не плаши критика, те да треба сучелити мишљења о различитим стварима.

Србија треба још да напредује када је реч о људским правима, напоменула је и навела да то није само обавеза због ЕУ или УН већ због њених грађана.

Влада се, према њеним речима, труди да побољша правни оквир, али је потребно и да се ти закони примењују у пракси.

"На томе сви морамо да радимо и то није само ствар Владе већ и судства", навела је премијерка и подсетила да је Србија у преговорима са ЕУ отворила поглавља 23 и 24 која се тичу владавине права и људских права, указујући да је Србија направила значајан искорак, спровела одређене реформе, али да има још посла.

Премијерка је поновила да ЕУ није важна само због фондова и да она није само ћуп пун новца. ЕУ неће донети бољитак, нова радна места, бољи стандард, ако се сами не променимо, истакла је Брнабићева.

Одговарајући на питања учесника округлог стола у Кући људских права, а у вези са социјалним и економским правима, Брнабићева је одбацила поједине тврдње да се Србија враћа уназад у том смислу и подсетила да је незапосленост смањена са 25 одсто на 13 одсто, као и да је повећана минимална цена рада.

Ерна Солберг је навела и да Норвешка није савршена, те да се они труде да обезбеде посао свим категоријама друштва. Како објашњава, када људи имају посао, онда су поштовани, плаћају порез и заузврат очекују да им се обезбеде права.

Солбергова је навела да обе земље могу да уче једна од друге и да је заједнички циљ да се обезбеди пристојан рад за све грађане.

Иначе, данас су министар за рад Зоран Ђорђевић и амбасадор Норвешке Арне Санес Бјернстад потписали анекс уговора између норвешког Министарства спољних послова и српског Министарства за рад у вези са пројектима кроз које Норвешка подржава повећање капацитета Инспектората за рад.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом