Весић: Направићемо јарбол, виориће се српска застава

"Ми желимо да се српска застава виори у Београду, а Ђилас ако хоће да стави албанску заставу, кад буде на власти може да то ради", рекао је Весић новинарима упитан да ли ребалансом буџета остаје 406 милиона динара за јарбол у Београду.

Он је додао да је то политика, а политика СНС-а, са којом је победио, јесте да се српска застава виори у Београду.

"Пошто Драган Ђилас изгледа не воли српску заставу, када он победи може да стави албанску, немам никакав проблем са тим. Грађани су рекли шта мисле о њему", рекао је Весић пред почетак седнице Скупштине града Београда.

Како је подвукао, јарбол ће бити направљен и српска застава ће се виорити у Београду.

Председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић је рекао да када се новац не расипа и када не постоје "буразерски тендери", онда има за све – и за спорт, и за културу, и за образовање, и за социјалу".

"Само је питање да ли знате и да ли сте спремни да радите домаћински или не. Реците ми коме то данас фале паре у буџету града Београда па да бисте нас критиковали због јарбола", упитао је Никодијевић и додао:

"Да, имамо. Зарадили смо 400 милиона динара за српску заставу и са поносом ћемо је подићи".

Шеф одборничке групе "Покрет слободних грађана" Раде Вељановки је рекао да је јарбол проблематичан у буџету, као и друге ствари, "којима се мења неповратно изглед Београда, што је катастрофално".

Политика СНС је да се српска застава вијори у Београду 

Током расправе о ребалансу градског буџета чуле су се и критике на рачун јарбола и заставе Србије, а заменик градоначелника Горан Весић је рекао да ће се српска застава вијорити у српском Београду, јер је то, каже, политика СНС. 

"Да, радићемо заставу зато што је политика СНС, да се српска застава вијори у српском Београду. То је наша политика и тај пројекат ћемо спровести", рекао је Весић. 

Он је навео да је садашњој градској власти остављен дуг од 1,2 милијарде евра од чега је у последње четири године враћено 550 милиона евра. 

"Од тих 550 милиона евра је, између осталог, враћено банкама 347 милиона евра. Према томе, укупан дуг Београда је мањи за 550 милиона евра и то је чињеница. Заиста не видим разлог да покушавате да оправдате оно што сте урадили од Града, а довели сте га до банкротства", рекао је Весић и подвукао да Град не дугује ни један динар. 

На примедбе у вези са субвенцијама које Град даје за приватне вртиће, Весић је рекао да су родитељи у претходне три године могли да се увере да се није каснило са исплатама и најавио да ће бити пооштрени критеријуми за приватне вртиће, јер "има вртића који злоупотребљавају субвенције, а то нећемо допустити". 

"Урадићемо чак и предлог за јавно-приватна партнерства за приватне вртиће и дати одређене градске локације које су предвиђене за вртиће, као и уговор на 10-ак година како би неко био мотивисан да уђе у тај посао, али ће морати да гради по стандардима као за градске вртиће", рекао је Весић и додао да ће Град наставити да субвенционише боравак деце у приватним вртићима. 

На примедбе у вези са ребалансом буџета, Весић је рекао да је дефицит покривен суфицитом из прошле године и да је у оквиру законског оквира. Весић се осврнуо и на критике да у Београду нема туриста, односно да их има мање него у Сарајеву и рекао да је, по званичној статистици БиХ, прошле године у БиХ било 2,6 милиона ноћења, а у Србији 8,3 милиона ноћења од чега 3,2 милиона страних туриста, док је у Београду било 2,5 милиона ноћења. 

"Чули смо и примедбу да се одваја велики новац за одржавање софтвера. Могуће, али знате ког софтвера? Оног који је купио Драган Ђилас, па нас везао уговорима да сваке године плаћамо одржавање тог софтвера", појаснио је Весић. 

На критике да буџет није развојног карактера, он је рекао да је само Дирекција за грађевинско земљиште у периоду између 2008. и 2013. године уложила у приградске општине 756,9 милиона динара, а од 2014. до 2017. године 2,27 милијарди динара. 

На примедбе у вези са изградњом фонтане у Земуну, Весић је поручио да је она дело познатог вајара Душана Петровића и да не могу они који нису стручни да бирају како ће изгледати уметничка дела.