Шта доноси Нацрт закона о родној равноправности

Спречавање дискриминације жена приликом запошљавања, право на једнаку зараду,напредовање и усавршавање, забрана медијима да подстичу предрасуде и стереотипе према женама, само су део онога што нуди нови Закон о родној равноправности.

Маја Гојковић је навела да нови закон види као додатну прилику да се направи још један корак у побољшању положаја жена и спречавању дискриминације приликом запошљавања, остваривања права на зараду, социјалне и здравствене заштите, укључујући и медијске садржаје, који не би смели да подстичу родну дискриминацију, предрасуде и стереотипе према женама.

"Нацрт закона велику пажњу посвећује сузбијању родне дискриминације у области рада, што предвиђа једнаку могућност запошљавања, напредовања, обуке. Од велике је важности да законска забрана, да се од жена приликом запошљавања захтева обавештење о брачном и породичном животу или плановима, доследно примењује у пракси", рекла је Гојковићева. 

Истакла је да је нацртом дефинисано да се забрањује раскид радног односа по основу трудноће, породиљског одсуства и одуства ради неге детета, што је, додаје, још једна потврда политике Србије према породици и њеној заштити.

"Ова решења су од суштинског значаја ако се има у виду да је још увек стопа запослености жена у Србији нижа од стопе запослености мушкараца и то за око 14 процената", рекла је председница Скупштине.

Подсетила је да Србија не почиње од нуле и да има Закон о родној равноправности који је донет 2009. године.

Наводећи да ће бити одржане јавне расправе у више градова, Гојковићева је указала да ће то бити прилика да се сагледа напредак који је остварен у области родне равноправности, борби против насиља над женама, економском оснаживању жена.

Подсећа да је 2000-те године у парламенту седело само 12,4 одсто жена, седам година касније 21,2 одсто жена, док је данас тај проценат 36,8 одсто по чему је Скупштина Србије препозната у региону и шире.

"У Србији жене данас воде Народну скупштину, Народну банку Србије, Владу Србије, Уставни суд и налазе се на многим важним местима", додала је председница Скупштине.

Нацртом закона се, према њеним речима, подигла и лествица више за политичке странке, будући да се предвиђа да на изборним листама буде најмање 40 одсто кандидата мање заступљеног пола.

Такође, јавни органи имају обавезу да предузимају посебне мере да обезбеде родну заступљеност приликом предлагања сталних делегације Србије у међународним телима и именовањима колегијалне републичке и друге органе.

Важан сегмент је, наводи Гојковићева, посвећен и сузбијању насиља над женама, што захваљујући активности свих надлежних органа више није „табу" тема у нашем друштву.

"Достизање пуне родне равноправности представља задатак за читаво друштво, и жене и мушкарце пођеднако, јер без тога нема развоја и напретка. У том циљу, очекујем да ће и нова законска решења својим квалитетом и применом у пракси, допринети заједничком циљу", рекла је председница Скупштине.

Зоран Пашалић, заштитник грађана наводи да се жене посебно дискриминишту.

"То није само изједначење жене и мушкараца него статус жена у ситуацији када су оне труднице, породиље, односно у периоду материнства. Врло је битно јер се пред заштиником грађана појављују многе притужбе на родну равноправност, али се у овој катетогирји жене посебно дискриминишту", наводи Пашалић.

Нацрт закона дат је на увид јавности 14. јуна објављивањем на сајту ресорног министарства.

"За разлику од претходног закона који је израдило координационо тело за родну равноправност, Министарство за рад, борачка и социјална питања, упутило је свој нацрт у поступак јавне расправе, уверено да ће само транспарентно у свим процесима израде осигурати његову свеопшту друштвену прихватљивост и практичну приврмену", наводи Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У Координационом телу кажу да је и њихова, прва верзија закона прошла јавну расправу, да је усвојена на Влади а да је Предлог пре две ипо године, Зорана Михајловић повукла из скупштинске процедуре због примедби цивилног друштва. Додају и да је Одбор за правни систем и државне органе закључио је да није потребно спорводити нову јавну расправу, имајући у виду да је једна одржана.