Кубуровић: Нема отворених питања са Механизмом у Хагу

Говорећи на седници Савета безбедности УН посвећеној раду Механизма за међународне кривичне трибунале (ММКТ) у Хагу, Кубуровић је указала да Србија омогућава и хашком Тужилаштву слободан приступ свим доказима, документима, архивама и сведоцима.

У фокусу сарадње, како је указала, јесте предмет против Јовице Станишића и Франка Симатовића, где је Тужилаштво ММКТ у два захтева затражило 1.677 докумената на више хиљада страна.

Одговарајући на захтев, Србија је од судског већа Механизма за ту документацију затражила примену заштитних мера, као и за припаднике служби безбедности који треба да сведоче у том поступку, а које је већ ослободила од дужности чувања државне и службене тајне, навела је Кубуровићeва.

Тим поводом је члановима СБ указала на проблем архиве хашког трибунала и враћања документације Србији која је у протеклих 20 година достављена хашком тужилаштву и трибуналу.

"Судбина и начин употребе архива Хашког трибунала повезано је и са питањем формирања информационих центара у државама бивше Југославије. Иако је Србија приликом посете председника Механизма Кармела Агијуса Београду, показала спремност у вези са оснивањем таквог центра, и одредила представника мешовите радне групе, коју би поред српске стране чинили и представници МКТЈ (Трибунала) до данас ни после две ургенције није добила одговор у вези са даљим корацима оснивања Центра", рекла је министарка.

"Спремност Србије да преузме случај двоје радикала" 

Када је у питању предмет против двоје радикала, Петра Јојића и Вјерице Радете, који хашко тужилаштво терети за застрашивање сведока у поступку против Војислава Шешеља, Кубуровићева је поновила да постоји потпуна спремност Србије да преузме тај случај од Механизма, напомињући да је у интересу Србије да га процесуира.

Министарка правде је чланове СБ упутила да Србија непрекидно ради на унапређењу свог националног правосудног система, указујући да је Влада 2016. године усвојила Националну стратегију за процесуирање ратних злочина дајући пуну подршку свим судским и извршним телима које су укључене у истрагу, као и свим организацијама које надзиру и извештавају о овим поступцима као независни посматрачи.

Подсетила је и да је у складу са Националном стратегијом, Тужилаштво за ратне злочине усвојило "Тужилачку стратегију за истрагу и гоњење ратних злочина", 4. априла ове године.

У циљу подизања капацитета тужилаштва, недавно је изабран још један заменик тужиоца за ратне злочине, а избор за још два ће се завршити у наредних месец дана.

Она је најавила и да ће се у сарадњи Правосудне академије и хашког тужилаштва спроводити унапређене обуке за тужиоце и судије поводом истрага и суђења ратних злочина, као и заштите жртва и сведока.

"Приштина одбија сарадњу са Београдом" 

Осврћући се на део извештаја Тужиоца Механизма Сержа Брамерца, у којем је поздравио број решених предмета у Хрватској од којих је највећи број процесуиран у одсуству окривљених, Кубуровићева је запитала "да ли и Србија треба да примени институт суђења у одсуству како би имала задовољавајући број решених предмета".

Што се тиче констатације хашког тужиоца да "Србија не процесуира своје високорангиране функционере", министарка је рекла да је велики број њих већ осуђен пред Хашким трибуналом, као и да "пракса хашког суда код ослобађања окривљених лица свакако утиче на критеријуме и стандарде код прогона од стране српских органа".

"Немогућност процесуирања ратних злочина почињених над Србима на подручју Косова и Метохије директна је последица константног одбијања Приштине да сарађује са Београдом и одговори на захтеве Тужилаштва за ратне злочине, што је потврђено и у Извештају Тужиоца", подсетила је министарка правде.

Она је изразила очекивање да ће Механизам преостале предмете (понављање судења Станишићу и Симатовићу и два у фази жалбе - против Ратка Младића и Радована Караџића), окончати у разумном року и да неће пратити праксу Трибунала у појединим случајевима где су поступци трајали непримерено дуго.

Члановина СБ је назначила да Србија остаје посвећена процесуирању ратних злочина без обзира на националну припадност починалаца најтежих кривичих дела против човечности, указујући да успех у процесуирању зависи и од регионалне сарадње, која је, како је рекла, тренутно најитензивнија са БиХ.

"Наглашавам да су српски правосудни органи признали одређене судске пресуде из Босне и Херцеговине и да је дошло до преузимања кривичног гоњења у појединим предметима, где су биле испуњене све процесне претпоставке", рекла је Кубуровићева.

"Током 2017. и 2018. године, пресуде судова БиХ су признате у седам случајева, а на основу њих су српски судови изрекли казне затвора у укупном трајању од 104 године. Сви осуђени су Срби. Један предмет чији поступак за признање пресуде је у току (Новак Ђукић) не може се сматрати довољним како би се оспорила добра сарадња са БИХ, како је то наведено у Извештају", напоменула је Кубуровићева.

"Србија ће учинити све на пољу проналажења несталих" 

Када је реч о сарадњи са Хрватском, она је подсетила да су формиране Комисије, које имају задатак имају размену спискова лица оптужених или осуђених за ратне злочине, као и израду билатералног уговора о решавању питања процесуирања ратних злочина.

"Прва комисија је на састанку 26. априла разменила спискове и договорила модалитете будуће сарадње. Очекујемо да ће и друга Комисија почети с радом током следећег месеца", рекла је Кубуровићева, напомињући да је то битан корак у решавању билатералних отворених питања.

Нагласила је и да ће државни органи Србије учинити све да се оствари и видљиви напредак у проналажењу несталих лица на простору Хрватске, БиХ и Косова и Метохије, и расветљавања њихових судбина, напомињући да на томе раде заједно мешовите међувладине комисије Србије, Хрватске и БиХ.

Она је поновила иницијативу Србије да СБ осуђенима у Хашком трибуналу омогући служење затворске казне у земљама њиховог порекла и изразила спремност државе за пружање гаранција да ће у случају њиховог упућивања да наставе издржавање казне у Србији, обезбедити све мере и прихватити међународни надзор.

То би помогло да се постигне сврха кажњавања и ресоцијализације, што се, како је рекла, не постиже у случајевима када осуђене особе служе казну затвора у далеким земљама, јер у њима не разумеју језик нити имају прилику за сусрет са породицама или са блиским особама.

Указала је и да неки осуђеници казне служе у неадекватним условима и са неадекватном здравственом негом.

О томе, како је рекла, сведоче и писма (председника ММКТ) Теодора Мерона упућена естонским властима, од којих је последње упућено почетком маја.

На крају је поновила посвећеност Србије у борби против некажњивости ратних злочина што се, како је навела, јасно види кроз укупан број и ранг оптужених који су процесуирани.

Брамерц и Мерон: Пресуда Караџићу 2018, Младићу 2020.

Жалбени поступак у предмету Радована Караџић требало би да буде окончан до краја године, а у предмету Ратка Младића до краја 2020, најавили су главни тужилац Међународног резидуалног механизма за кривичне судове (МИКТ) Серж Брамерц и председник суда Теодор Мерон пред Саветом безбедности УН.

"После изрицања другостепене пресуде у предмету Шешељ, преостала су само три предмета. Предвиђено је да жалбени поступак у предмету Караџић буде окончан до краја 2018. године, док се за суђење у предмету Станишић и Симатовић и жалбени поступак у предмету Младић очекује да буду окончани до краја 2020. Тада би преостао само евентуални жалбени поступак у предмету Станишић и Симатовић", рекао је Брамерц.

Говорећи о трагању за несталим особама у бившој Југославији, Брамерц је напоменуо да су многи актери преузели иницијативу да покрену то питање с Тужилаштвом и да затраже његову помоћ.

"Хитно су потребни напори како би се ојачало трагање за несталим особама. Десет хиљада породица са свих страна, још не зна судбину својих вољених", истакао је Брамерц.

Нагласио је да Међународни комитет Црвеног крста покреће петогодишњу стратегију за подршку трагању за несталим особама, као и да је Тужилаштво опредељено за пружање сваке могуће помоћи.

Он је, међутим, рекао да су "власти дале много обећања за подршку том раду која остају само на папиру" и поручио да је "политичка воља потребна како би се створили услови да сведоци приступе с информацијама".

"Потрага за несталим особама представља хуманитарни императив. Време је да политичке власти преузму одговорност за своја обећања и да покажу храброст и оставе по страни све друге факторе", поручио је Брамерц, наводи се у саопштењу МИКТ.

О активностима Механизма говорио је и председник Механизма Теодор Мерон, који је подсетио да је жалбени претрес у предмету Шешељ одржан 13. децембра 2017, а другостепена пресуда 11. априла ове године.

Навео је да је жалбени претрес у предмету Караџић одржан 23. и 24. априла, а да је циљ да се поступак у предмету оконча до децембра обе године, знатно раније него што је претходно планирано.

Оценио је да постоји добар напредак у другим актуелним предметима као што су поновно суђење у случају Станишић и Симатовић, и додао да су најаве жалби поднете у предмету Младић.

Мерон, који је данас поднео редовни шестомесечни извештај Савету безбедности УН о раду тог суда, истакао је да је Механизам постао самосталан први пут после затварања Трибунала за бившу Југославију, а након што је преузео пуну одговорност за резидуалне функције МКСЈ и МКСР.

Он је указао да се Механизам суочава с неочекиваним изазовима без преседана у вези с ограничењима ресурса од почетка године.

Механизам је помогао недавно оснивање Информативног центра о МКСЈ у Сарајеву и намерава да подржи сличне иницијативе у будућности, рекао је Мерон.

На седници Савета безбедности Уједињених нација данас је представљен редовни Извештај о раду Међународног резидуалног механизма за кривичне судове (МИКТ), који је наследио Хашки трибунал.