Дачић: Очекујем да процес проширења ЕУ уђе у нову фазу

Европски пут је спољнополитички приоритет Србије, рекао је Дачић и додао да, када је о Косову и Метохији реч, опредељеност наше земље је да се то питање реши дијалогом без фаворизовања.

Србија, казао је шеф српске дипломатије, наставља свој европски пут у жељи да се чвршће интегрише у породицу народа којој припада.

Оценио је да приступни процес не одговара динамици реформи које Србија спроводи ужурбано.

"Србија предано ради на остваривању пуноправног чланства у ЕУ, очекујући да процес проширења уђе у нову фазу, где би Србија допринела да Унија постане снажнија", навео је Дачић и додао да Београд верује да је једна од фундаменталних вредности ЕУ разноликост и богатство чланица које ће се употпунити уласком Србије.

"Не намеравамо да изгубимо своје вредности, које су увек биле европске са својим особеностима", нагласио је Дачић.

Дачић је говрећи о Косову и Метохији рекао да је Србија за наставак разговора, те да је уздржаном реакцијом на провокације доказала зрелост. Опредељеност наше земље је, каже, да се питање КиМ реши дијалогом, без фаворизовања.

"Демократски капацитет српског друштва кроз унутрашњи дијалог додатно учвршћује легитимитет позиције да кроз разговоре дођемо до решења, без уцена. Двосмерност процеса је веома важан и очекујемо да приштинске власти испуне свој део обавеза, као нужну претпоставку исхода којем годинама тежмо", рекао је.

Дачић је истакао да Србија наставља да улаже напоре како би односи са суседима били на сто вишем нивоу, додајући да Србија сматра да добра пословна клима и чвршће економске везе могу бити корисне за процес помирења.

Такође, казао је, Србија ће наставити са развојем и обнављањем традиционалних пријатељских односа са свим земљама света. Обнављаће и традиционалне пријатељске односе са Русијом, Кином, Индијом, САД, замљама Африке, Латинске Америке и Блиског истока.

Најавио је да ће Србија наставити са снажењем Министарства спољних послова кроз професионализацију, модернизацију и подмлађивање.

Позвао је дипломате да дају све од себе да заштите српске националне интересе.

Витезови српске дипоматије

Своје обраћање, пред бројним амбасадорима, међу којима су били и амбасадори Руске Федерације, САД, Француске, Немачке, завршио је крилатицом српске дипломатије "Све за Србију, Србију низашта".

Поводом Дана српске дипломатије, који се обележава од 2015. године у знак сећања на 29. мај 1839. године када је основана Књажевска канцеларија иностраних дела Кнежевине Србије, додељено је највише дипломатско признање "Витез светосавског пацифизма".

Дачић је истакао да су витезови српске дипоматије људи који су се посебно издвојили у сарадњи у очувању идентитета, задужибинарства, хуманитарног рада, као и сећања на жртве.

"Ово је капа дипломатске униформе Краљевине Југославије и као што видите, не можете да видите, али верујте ми на реч, да пише 'Гучи'", рекао је Дачић. 

Од дизајна првих дипломатских униформи до појединаца из света моде који данас доприносе угледу Србије. Тако је и креаторка чије моделе носе и Кејт Мидлтон, Мишел Обама, Меланија Трамп, међу добитницима признања Витеза светосавског змаја. 

"Јако је лепо кад матица схвати и поред тога што сте удаљени, ја живим у Лондону, колики је ваш утицај који може да буде преко хаљина, преко инсипирације која долази из наших земаља", каже креатор високе моде, власник модне куће и модног бренда "Роксанда" из Лондона Роксанда Илинчић.

Лауреати у области очувања српског културног идентитета су и професор Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета, Марина Арсенијевић, пијаниста и композитор, партнер оркестра "Вест Поинт Академије" из САД.

Лауреати у области хуманитарног рада и активизма су Арно Гујон, оснивач и директор организације за помоћ Србиа на КиМ "Солидарност за Косово", Мила Малруни (Милица Пивнички), хуманиста и друштвени активиста, Ребека Мекдоналд (Убавка Митић), директор компање, ктитор, почасни председник Свесрпског самита пословне и академске дијаспоре.

Лауреати у области културе сећања за јасеновачки незаборав проф. др Гидеон Граф, експерт за Аушвиц, Мајданек и Јасеновац, директор изложбе "Јасеновац-право на незаборав", прве у историји УН одржане ове године у Палати светске организације у Њујорку, Јелена Бухач Радојчић, преживели дечји логораш из Јасеновца, Гојко Рончевић-Мраовић, преживели дечји логораш из логора Јастребарско, Смиља Тишма, преживели дечји логораш и оснивач удружења логораша Јасеновац.

Лауреати "За сто година Великог рата" су др Ивана Лучић, потомак војводе Степе Степановића, др Слободанка Грковић потомак Милунке Савић, прве жене војника у Великом рату, проф. Роуз Гојић Стивенсон-Гуднајт, потпредседник Викимедије, потомак др Давида Албале.

Лауреат за допринос каријерном дипломатском корпусу добио је амбсадор Дарко Танасковић и он је, као први српски дипомата, добио звање дојаена српског дипломатског ешалона са лентом.

У име свих лауреата се захвалио Гујон истичући да је добијено симболично признање српске дипломатије, које је једно од најстаријих у свету.

"Част нам је што смо добили признање, и то нам је подстрек за даљи рад. Посебна ми је част што сам у окружењу тако угледних личности који су светски, а уједно наши", поручио је Гујон.

Након уручења лауреата отворена је изложба портрета Марине Гавански Зисис под називом "Златни Срби".