Усвајање закона није показатељ напретка у поглављу 24

Шефица Преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић навела је да је, иако се у поглављу 24 оцењује владавина права као целина, напредак у домену правде, слободе и безбедности посебно упечатљив и да је ЕУ посебно заинтересована за области миграција, виза и азила.

Мишчевићева је указала да је недавно усвојен сет закона из ове области и напоменула да то није довољно, те да следи надоградња оно што је до сада урађено.

"Следећи кораци су имплементација тих закона и свих нових мера како би питање тражилаца азила у Србији било ефикасније решавано", рекла је Мишчевићева.

Како каже, важна тема Акционог плана је и дефинисање стратегије за стварање Шенгенског плана како би се Србија што раније укључила у тај визни режим.

На питање новинара како коментарише оцену Београдског центра за безбедносну политику да се изменама Закона о полицији политизују институције, Мишчевићева је навела да свака држава бира један од модела који примењују државе чланице или комбинацију више модела.

Истакла је да ниједан закон који доноси земља кандидат за чланство у ЕУ не може да буде ван правила и стандарда ЕУ, али да о њима може бити различитих мишљења.

"Када се израђује један закон, било да је о безбедности или о заштити животне средине, пролази се неколико ниво чекирања и провере не само са цивилним друиштвом, већ и институцијама које нам помажу као што су Директорат Европске комисије, Савет Европе или ОЕБС, Венецијанска комисије", појаснила је Мишчевићева.

Директорка Београдског центра за безбедносну политику Соња Стојановић Гајић указала је на оштру оцену у Новој стратегији о проширењу о повезаности организованог криминала и корпуције на свим нивоима на власти и испреплетаности јавних и приватних интереса.

Како је рекла, та спрега код грађана ствара осећај некажњивости и неједнакости.

"ЕУ захтева реалне и мерљиве резултате, да закон важи једнако за све, да сви криминалци бити процесуирани чак иако имају везе са носиоцима власти", рекла је Стојановић Гајићева на састанку у Палати "Србија".

Навела је да је циљ цивилног сектора да укаже на мере које, каже, грађане посебно тиште и кроз које се огледа квалитет реформи.

"То је, пре свега, реформа полиције, јер без професионалне полиције ослобођене од политичког утицаја и уплива криминала нема ни безбедног брањења граница, ни одговора на организовани криминал и тероризам", нагласила је Стојановић Гајићева.

Србија жели да до 2021. године усклади са правним тековинама ЕУ што не води нужно до мерљивих резултата доследности поступања према свим актерима.

Како каже, врло је важно посветити пажњу областима за које ЕУ нема правне тековине као што су, каже, стандарди о томе шта је професионална и одговорна полиција.

"То је проблем у целом региону. Видели смо да је ЕУ тражила да 15.000 полицијаца у Албанији поново прође проверу да ли су достојни службе, јер је цела полиција била оптужена за организовани криминал. Дакле, иако нема јединствених стандарда о томе, ЕУ реагује када уочи проблем", рекла је Стојановић Гајић. 

Данашњем састанку Радне групе за поглавље 24 Националног конвента о ЕУ и Преговарачке групе за питања правде, слободе и безбедности присуствовали су и председник преговарачке групе за поглавље 24 Зоран Лазаров, представници Министарства унутрашњих послова, Републичког јавног тужилаштва, Министарства спољних послова.